Posledice klimatskih promena sve češće osećaju i životinje. U proteklih nekoliko godina, izrazito topla leta i visoke temperature štetno su delovali na domaće životinje.

Toplota na životinje deluje tako što ih brže umara, posledično, uzimaju i manje hrane, a te količine ne mogu da podmire osnove potrebe organizma za neophodnom energijom. Takođe, jedna od posledica je i poremećena reprodukcija zato što visoke temperature utiču i na kvalitet spermatozoida kod muških grla i slab procenat začeća kod ženskih. Ako je pri tome i relativna vlažnost vazduha visoka, stoka će se teže oslobađati toplote, baš kao i ljudi. U takvim situacijama nastaje temperaturni stres i to prvo kod onih grla koja su često u zatvorenom prostoru. U nekim slučajevima, ovaj stres može prouzrokvati i toplotni udar, kako objašnjavaju u PSSRS.

Životinje se zbog toplotnog udara počinju zanositi i teturati, a nakon toga obično padaju, kao da su u dubokoj anesteziji. Puls im je povišen, ali se slabo čuje, disanje je površno, a telesna temperatura povećana. Kod takvih životinja srčani tonovi su slabi i nepravilno čujni, a vidljive sluznice poprime plavkastu boju. Ako se takvim životinjama ne pomogne, smrt može nastupiti odmah ili za nekoliko sati. Životinje koje su doživele toplotni udar treba polivati i trljati hladnom vodom i na taj način pokušati sniziti povišenu telesnu temperaturu. Životinjama treba dati vodu za piće, jer pojenje pojačava lučenje znoja i usled njegovog isparavanja dovodi do površinskog hlađenja tela. Takođe, treba što pre pozvati veterinara koji će životinjama dati sredstva za normalan rad srca i krvotoka , a prema potrebi i sredstva za sprečavanje dehidracije (intravenske infuzije fiziološkog rastvora).

Sprečavanje toplotnog stresa, odnosno toplotnog udara sprovodi se tako da se pri temperaturama vazduha iznad 30° C i relativnoj vlažnosti većoj od 80 % životinje trebaju dodatno rashlađivati (polivanje ležišta hladnom vodom ili rasprskavanje vode ventilatorima, odnosno, tuševima iznad zone boravka životinja). To se prvenstveno odnosi na goveda, svinje i pernatu živinu. Navedene vrste životinja najteže podnose visoku temperaturu i vlagu  u objektu. Životinjama se takođe mogu olakšati letnje vrućine tako da se pojača rad ventilatora u objektu ili stvore uslovi za prirodno strujanje vazduha (otvaranje prozora i vrata).

Savremeni način izgradnje objekata koji omogućavaju poluotvoreni sistem držanja, znatno poboljšava uslove za životinje u odnosu na zatvorene objekte i to prvenstveno kod goveda. Zbog toga ovakve objekte treba više preporučivati u govedarstvu.

U vreme kad su životinje više izložene toplotnom stresu poželjno ih je hraniti posle zalaska sunca, jer niže temperature tokom noći ipak pomažu da se stoka donekle oporavi od visokih dnevnih temperatura. Osim toga, ispašu goveda treba organizovati tako da se krave puštaju na pašnjak ujutro u 7 sati poslije muže i ostaju do podneva. Zatim se vraćaju u štalu i do 17 sati, tj. do večernje muže i hrane kukuruznom silažom po volji. Zatim se ponovno puštaju na pašnjak, gdje ostaju do 21 h. Noć provode u štali uz prihranu kukuruznom silažom. Ovakav naizmeničan način ishrane pašom i kukuruznom silažom može povećati proizvodnju mleka za 10 % u odnosu na tradicionalan način ispaše, koji traje od 7 do 17 h uz prihranu krava u štali s kukuruznom silažom. Kombinovanim načinom ishrane, naime, postiže se povoljan odnos proteina i energije u obroku, te osigurava bolja sinhronizacija probave u buragu, što je vrlo važno za optimalnu proizvodnju mleka. Međutim, pri ovom načinu gajenja treba predvideti veći utrošak radne snage za češći izgon i dogon krava. Na pašnjacima gde stoka boravi pretežni deo dana, a nemaju prirodnu zaštitu, treba izgraditi nadstrešnice kako bi se mogla skloniti od jačih vrućina. Stoka sama traži hladovinu na prirodnim pašnjacima i ne pase od 11 do 15 sati. Najzad, životinjama tokom leta treba osigurati dovoljne količine sveže vode za napajanje.

Izvor: agroklub.rs

Uticaj visokih temperatura na goveda