GAJENJE ŠUMA

Око 2.000 садница лишћара посађено је током новембра на обронцима Повлена на месту где се због старости, болести и других фактора осушио већи број стабала смрче.

Због лепоте и изразите декоративности у току целе године, због кедровог ораха и уља који се добија од њега, због прелепог стабла, због смоле, због четине, чак и због орахове љуске која се обилато користи у народној медицини, сибирски кедар надалеко је познат.

Пауловнија, латински назив (Паулоњниа томентоса) је брзорастуће дрво из фамилије Сцропхулариацеае. Познато је 9 продуктивних врста овог вредног дрвета које води порекло из југоисточне Кине, где су гаји столећима.

Шума је сложен екосистем у којем је дрвеће доминантан облик живота. Шуме се јављају у областима у којима је температура у најтоплијим месецима изнад 10 °Ц, а годишње падавине преко 200 мм. Могу да се развију у различитим условима, а врста земљишта као и биљни и животињски свет зависе од услова животне средине.

Уважавајући климатске промене које су извесне и које се дешавају на просторима Србије и које су оставиле и остављају несагледиве последице на шуме, јер шумски еко системи се суше у свим развојним фазама, како старији, тако и средње доби и они млађи, потребно је предузети одређене кораке.

Садња дрвећа у околини пољопривредног земљишта нуди низ бенефити, како краткорочних, тако и дугорочних. Међутим, важност дрвећа за пољопривреду је годинама била игнорисана. Просто је невероватно да се то десило, иако се долази до низа предности практично за џабе јер ови природни дивови завршавају велики посао уместо нас.

Опште и усвојено мишљење је да се интензивним пошумљавањем позитивно утиче на смањење глобалног загревања. Ово је чињеница која се не спори, али: да ли је свеједно којом се врстом дрвећа врши пошумљавање?