RATARSTVO

Poštovani poljoprivrednici - ratari, ovo je period godine kada treba da se razbudimo od zimskog sna i aktivno se posvetimo našim njivama!

Cenjeni poljoprivrednici! Vreme je za setvu kraljice ratarskih kultura. Pogađate! Radi se o šečernoj repi!

Kompostiranje je postojalo kao praksa u mnogim domaćinstvima ali problem je uvek bio taj što je kompostu trebalo dosta vremena da se pripremi za upotrebu. Imajući ovaj problemu vidu poljoprivredni proizvođači, naročito povrtari i rasadničari, kojima treba organski substrat „sada i odmah“ nisu imali vremena i prilike da čekaju dok se masa izkompostira tokom višemesečnog perioda.

Korovi u pšenici predstavljaju veliki problem jer uzimaju korisne materije pšenici i ometaju njen fizički razvoj.

Za ostvarivanje što većih i kvalitetnijih prinosa, neophodno je da adekvatno zaštitite seme od insekata.

Ne brinite se, smena hladnih i toplih dana još uvek nema uticaj na pšenicu koja je u fazi početka bokorenja. I žito je u fazi mirovanja i u dobrom je stanju.

Ledena kora predstavlja jednu od nepovoljnih pojava u toku zime, a obično nastaje kada posle jačih otopljenja nastupi naglo zahlađenje, tako da se voda od otopljenog snega pretvara u led. Nastaje i kao posledica stalnog variranja između dnevnih i noćnih temperatura i može biti jako opasna za mlade biljke.

Suncokret je poreklom iz Amerike a njegov latinski naziv je Helianthus annuus.

Najvažnija uloga azota je u proizvodnji hlorofila i sintezi proteina tako da u velikoj meri utiče na postizanje visokih prinosa u biljnoj proizvodnji i na kvalitet proizvoda. Azot je makroelement koji posredno ili neposredno utiče na sve procese u biljkama.

Setvu pšenice poljoprivrednici su jesenas obavili nešto kasnije. Čekali su kišu, a i prethodne godine pokazale su da je bolje pšenicu sejati u kasnijim rokovima setve.

Potrebe pšenice za hranivima odnosno elementima: azot, fosfor i kalijum su znatne. Ako je jesenas urađeno ono što je trebalo – osnovno đubrenje sa fosforom i kalijumom (sračunato prema agrohemijskim analizama zemljišta), može se mirno i spokojno sačekati dobro bokorenje ( još samo da ima snežnog pokrivača).

Raž je posle pšenice najvažnije hlebno žito. Raž ima skromnije zahteve prema uslovima uspevanja u odnosu na pšenicu, pa i na ostala prava žita.

Ova godina je rodna, 20 odsto je veći prinos u odnosu na prošlu. Problem je što nema kupaca uprkos nikad nižoj ceni.

Uvođenje pokrovnih useva u širu proizvodnu praksu moglo bi značajno da utiče na povećanje održivosti poljoprivrednih sistema.