Козарство је грана сточарства која може многима донети сталан приход, како од продаје млека, сира тако и меса.

Да би грла брзо напредовала, била здрава и давала пуно млека, потребно је обезбедити место за њихово гајење – козарник. Поставити га на узвишено, оцедито земљиште са повољном климом током године. Обезбедити сув под, добру вентилацију, 2 м2 по грлу.
Основни услови за козарник
Коза је по својој природи темпераментна животиња. Та особина се изражава кроз сталну потребу за кретањем. Козе увек треба држати по принципима слободног начина држања. Код нас је најзаступљенији пашњачко стајски начин држања, где највећи део дана проводе на паши или у испусту, односно ван затвореног простора. Генетски потенцијал коза за производњу млека и меса, у потпуности може доћи до изражаја само у оптималним условима смештаја, исхране и неге било да се ради о држању једне или о држању великог броја коза.

Квалитетан објекат уз опрему је основ за здравље животиња а самим тим и за продуктивнију производњу. При изградњи објеката за козе треба обратити пажњу на: одабир локације, величине подне површине, висину крова, избор материјала за под, кров и зидове, а све са циљем осигурања одговарајућих микроклиматских услова. При планирању козарника морају се узети у обзир климатски услови подручја на којим се гради. Посебно надморска висина, месечна и годишња температура, доминантност ветрова, количине падавина и др. Козарник се треба градити на сувом, оцедном и повишеном месту.

Козарник треба изградити у правцу исток – југоисток или у хладнијим зонама у правцу југа. Локација козарника не сме бити у долини са честим маглама, нити на изложеном месту са честим и јаким ветровима. За козарник је битно да се обезбеди довољно простора за животиње, да је топао, сув, прозрачан, добро осветљен и без ветрова. Под је најбоље извести од набијене иловаче, а уколико се ради о водено непропусном терену потребно је извршити дренажу слојем шљунка. Под може бити и од дрвета али због цене коштања се ређе употребљава. Бетонски и камени подови нису пожељни јер су хладни и задржавају влагу (повећавају оболења код коза). Важно је да је лежај сув и топао, што се постиже простирком од сламе (0.5 кг сламе дневно по одраслу козу и 0.2-0.3 кг. по јарету).

Висина објекта креће се око 3 м. па и до 3.5 м. у зависности од броја животиња и климатских услова региона. Зидови се најчешће граде од опеке а може и од дрвета. Кров се гради од дрвене конструкције, покривен црепом или салонитним таблама испод којих је пожељна изолација. Планирана површина пода је у зависности од броја животиња и опреме у њему (појилице, јасле, измузилишта, простор за концетрат и др.).

За одрасле козе потребна површина је 1.2 – 1.5 м² + 0.35 м² за јасле (уколико захвата унутрашњост бокса), за јаре је потребно 0.3 м² односно 1.8 – 2.2 м² за козу и јарад а за јарца 3 м². Основну опрему у козарнику сачињавају: јасле, валови-корита за крмиво, помоћне ограде и појилице. Јасле могу бити различитог облика:

покретне,
непокретне,
са усправним или косим летвама,
са коритом за концетрате на дну или без.

Хранидбени простор за одраслу животињу је 0.35 – 0.4 м а за јарад 0.1 – 0.2 м. Јасле за козе се постављају на висини од 0.3 – 0.4 м изнад простирке. Валови за концетрат су дужине 2 – 3 м, потребан хранидбени простор за одраслу козу 17 – 20 цм за јаре 10 – 12 цм. Појилице у козарнику морају обезбедити довољну количину свеже чисте воде температуре 12 – 20 ℃, и то по једној кози 15 л односно 7 – 10 л за саму козу, а остало служи за прање опреме и посуда. Висина појилице треба бити у висини раменог зглоба.

Преграде (ограде за преграђивање животиња од других животиња) су од дрвета и висине су 1.1 м. – 1.25 м. Са обе стране објекат мора имати прозоре, чија је укупна површина једнака 1/12- 15 од укупне површине пода. На чеоним зидовима се уграђују врата, обавезно двокрила, чија је ширина 2.5 – 3 м, а висина 2.5 м. Испуст се гради поред дуже стране објекта и треба бити најмање исте површине као објекат.

Измузилишта се граде у склопу објекта (што је данас ређе због мириса млека) и као засебан објекат. У склопу козарске фарме потребне су просторије за пријем млека и просторија – магацин за концентрована храњива.

Температура у козарнику у време јарења не сме да буде нижа од 15℃. Измена ваздуха и регулација температуре се најчешће изводи помоћу комбинованих Система вентилације.

Аутор-Срђан Зафировић Дипл. инж.пољопривреде

Izvor: agroinfonet.com

Козарник је услов за добре резултате у гајењу коза