Sve je veći broj kozara, ali i onih koji bi želeli da se bave tim poslom. Da li je stvarno toliko isplativo ili pak ljudi samo misle da je tako, još uvek je pitanje

Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kilograma sena i popije pet litara vode, a daje tri litra mleka.  Sada, kad je industrija onemoćala, ljudi se vraćaju selu i kozama. Kažu da je kozarstvo rentabilna proizvodnja, daje solidnu zaradu uz skromna ulaganja. Ko gaji svega 10 koza mesečno može da zaradi platu bolju od prosečne u državi. A sve u prirodi – bez trke, nervoznih šefova, gužve u saobraćaju i  neizvesnosti.

Svako seosko domaćinstvo ima kakav objekat koji se bez mnogo ulaganja može preurediti za gajenje koza. To su neki učinili, a gaje uglavnom alpino rasu, jer je najotpornija i najproduktivnija. Neretko se i ljudi s fakultetskom diplomom prihvataju gajenja i muže koza.

 Na pitanje koliko od ovog posla može da se zaradi?   Litar kozjeg mleka je između 100 i 140 dinara, kozji sir od 700 pa preko 1.000 dinara (ako je sa lekovitim biljem), surutka od 50 dinara pa naviše.  Proizvodnja je rentabilna. Mala ulaganja, a solidna zarada. Uz povoljne uslove gajenja, dobra koza može dati i 1.000 litara mleka za jednu laktaciju (traje bezmalo devet meseci). Ako je cena mleka 100 dinara po litru, a može i više, eto prvog miliona samo sa 10 koza na gazdinstvu. Kozari kažu da samo jedan litar mleka može da izdržava kozu: ona pojede dnevno kilogram kukuruza, dva kila sena i popije pet litara vode. A daje tri litra mleka. Dakle, od 10 koza dobije se 30 litara mleka, pa kao čista dobit ostane 20 litara na dan. To je najmanje 2.000 dinara, dakle mesečno oko 60.000.

 Druga mogućnost je prerada mleka u kozji sir, što je takođe isplativo. Od 20 litara mleka za preradu dobije se tri kilograma sira i 15 litara surutke. Tada je mesečna zarada oko 85.000 dinara. U neka davna vremena, s početka pedesetih, koze su državnom odlukom bile zabranjene, kao štetočine koje brste mlado voće. Naša domaća balkanska koza tada je proganjana, proglašena nevoljom. Zato se, kažu kozari, domaća rasa vremenom izgubila pa su ih u ovo doba kod nas zamenile uvozne – alpska i sanska.

Kozarstvo u Srbiji je u punom uzletu. Svaki dan se javlja po neki novi kozar. Potražnja za kozama je velika, posebno za kvalitetnim priplodnim grlima. Ljudi su spremni da uče, spremni su da uzgajaju koze, spremni su da prerađuju mleko, prave sireve, jogurte I da nude građanima Srbije zdravu hranu.

Kozarstvo je profitabilno, sve više ljudi želi da se bavi uzgojom koza u Srbiji