Дињица или мала крвара (лат. Сангуисорба минор) је вишегодишња зељаста биљка из породице ружа (Росацеае). Расте на сухом тлу сунчаних, често и каменитих травњака, у свијетлим црногоричним шумама. Можемо је наћи све до 1300 метара надморске висине.

Распрострањена је по средишњој и јужној Европи, у југозападној Азији и сјеверозападној Африци. У Сјеверну Америку је унесена.

Латинско име рода Сангуисорба потиче од ријечи сангуис (крв) и сорбере (упијати), јер се биљка користила за заустављање крварења. Име врсте минор значи мањи. Назив дињица дат је због младих листова који имају мирис налик на краставце или дињу.

Карактеристике

Стабљика дињице је усправна или разграната, једноставна или граната, гола или у доњем дијелу длакава. Нарасте до 50 цм висине. Листови су перасти, са 3-13 листића. Приземни листови на дугачким дршкама, мало се разликују од листова стабљике. Листићи су округласти до елиптични, тупо назубљени до тестерасто, свијетлозелени, са доње стране мање свијетли. Цвјетне главице су са дугачком дршком, прилично богатим цвјетовима. У доњем дијелу главице мушки цвјетови, у средњем чисто двополни, а у горњем дијелу чисто женски. Цвјетови се отварају од доњег дијела главице навише. Плод је четвороугласт, мрежасто наборан. Добра је медоносна биљка.

Биљку беремо у вријеме цватње, од маја до аугуста. Реже се и розета. Сушимо је на зраку и у сјени. За ископавање коријена вриједи, као и обично, рано прољеће или касна јесен. Ако је потребно, коријен се располови прије сушења на зраку.

У састав дињице улазе љековите твари: сапонини, танини, флавони и витамин Ц, те још неке до сада недовољно истражене твари. Коријен садржи више танина него наџемни дијелови.

 Лековитост

Дињица дезинфицира, зауставља крварење, ђелује против упала, затвара и стиска. Због тога је примјенљива код упала у устима и ждријелу, десни и других слузница. Ипак, та се љековита биљка данас још мало примјењује. У Русији и Кини често је употребљавају као средство за заустављање крварења.

У народној медицини још и данас (с разлогом) постоји увјерење које је П.А. Маттхиолус записао 1563. године у својој књизи о љековитом биљу, да та љековита биљка зауставља сва могућа крварења, па и прејаке менструације. Листови, кухани у вину или води, дају чај који зауставља крваве прољеве и друга прејака лучења из цријева. Чај се припрема од коријена и наџемних дијелова (Сангуисорба радиџ цум херба) или од самог коријена, а користи се против прејаких менструација, прољева, крварења из плућа, глиста и за лијечење рана. Помаже код обичног и крвавог прољева, катра цријева, проширеног и спуштеног желудца. Чисти цријева и желудац. Користи се и код надимања. Може се користити и у исхрани. Побољшава апетит, регулише пробаву и има дијуретичко дејство. Најчеше се употребљава за прављење умака и у комбинацији са рибом.

 ЧАЈ

1 до 2 чајне кашике сухе биљке прелијемо с 1/4 л воде, прокухамо, оставимо 10 минута и након тога оциједимо. Пијемо 2 шоље чаја на дан. За лијечење рана препоручује се и мјешавина с једнаком количином чаја од преслице.

 Izvor:agro planeta info.rs/

Дињица или мала крвара – биљка о којој мало знамо