Коприва као лек има готово невероватне моћи. Неки научници је називају и највреднијом биљком на свету јер својим саставом лечи безброј болести, а има и вишеструку примену у башти. Поставља се питање, зашто коприву не гајимо комерцијално и шта је за њен узгој потребно?

Коприва се сврстава у врсту адаптогених биљака које важе за најснажније медицинске биљке. Оне помажу људском организму да одржи равнотежу која му је неопходна за живот.
Као лек се користи цела биљка. Најчешће се користе стабљике и листови, а једнако су добри корен и семе коприве.

У средњовековној Европи коприва се користила као диуретик (како би се тело решило вишка воде), а лечили су се и болови у зглобовима, као и болови у мишићима. Њена успешност у лечењу екцема, артритиса, гихта и анемије надалеко је позната. Данас је многи користе за лечење проблема са уринарним трактом, током ране фазе повећане простате, за лечење инфекција мокраћних канала, против убода инсеката...
Коприва као лек има готово невероватне моћи. Неки научници је називају и највреднијом биљком на свету јер својим саставом лечи безброј болести, а има и вишеструку примену у башти. Поставља се питање, зашто коприву не гајимо комерцијално и шта је за њен узгој потребно?

Коприва се сврстава у врсту адаптогених биљака које важе за најснажније медицинске биљке. Оне помажу људском организму да одржи равнотежу која му је неопходна за живот.
Као лек се користи цела биљка. Најчешће се користе стабљике и листови, а једнако су добри корен и семе коприве.
У средњовековној Европи коприва се користила као диуретик (како би се тело решило вишка воде), а лечили су се и болови у зглобовима, као и болови у мишићима. Њена успешност у лечењу екцема, артритиса, гихта и анемије надалеко је позната. Данас је многи користе за лечење проблема са уринарним трактом, током ране фазе повећане простате, за лечење инфекција мокраћних канала, против убода инсеката...

Коприва лечи пад имунитета, анемију, а свима је добро познат шампон од коприве за јаку и здраву косу. Уколико се осећате уморно и исцрпљено семе од коприве је право решење јер помаже телу да се ослободи стреса, тако што одржава здравље жлезда које производе хормон стреса кортизол и адреналин. Наравно, ово нису сва лековита својства коприве, већ је њен спектар деловања невероватно широк.
Осим за наш организам, коприва је добра и за организам биљака. Користи се као природно ђубриво, прихрана и природни препарат за заштиту биља, а има још 7 разлога зашто је коприва добра за биљке.

Садња коприве
Коприва воли земљу са добрим садржајем влаге и добро дренирано, односно растресито земљиште. Нема посебне захтеве за светлошћу, па се може гајити и у полусенци.

Ако нисте знали, коприва је одлична стимулатор раста и развоја поврћа, па се препоручује да се сади уз ивице баште. Свакако добро размислите колико ћете да посадите коприве у башти. Она се споро развија али је веома инвазивна, односно јако се брзо шири.
Семе коприве је веома мало. Да би семе лакше исклијало потребно га је држати мокрог пар дана у фрижидеру. Ако га држите сувог, неће да клија. Дакле, битно је да буде мокро. Лако се сади, најчешће у пролеће, тако што се само мало утисне у земљиште и прекрије са танким слојем земље. Семе почиње да клија на температури од 15 до 20 степени, а биљци је потребно да избије од 5 до 10 дана.

За комерцијалну садњу сади се 4-5кг/ха, на размак од 10 цм, а може и ручно (омашке) или вегетативно размножавањем корена. Коприва црпи доста азота, па је пре садње потребно пођубрити земљу са азотом и то 150 кг/ха.

Нега и размножавање
Коприва је коровска биљка, што значи јако отпорна и јако се брзо размножава. Потребна је међуредна обрада, окопавање и плевљење, као и прихрана. Коприви је потребна растресита земља јер има слаб корен.

Прихрана и берба
Коприва има више берби, чак пет до осам. Може да се коси ако се користи наџемни део или да се машински вади корен, ако се и он узима за продају.Прихрана се ради након сваке или сваке друге бербе са 100кг/ха КАН-а јер осим за азотом, коприва има велике потребе за калијумом.
Коприва се бере или коси док су биљке младе, односно када достигну висину од око 30 цм. Ако се промаши та берба онда се биљка суши и листови се одвајају од стабљике.

Сушење и принос коприве
Коприва може да се суши природно на сунцу, а да се досушује у прозрачном простору. Наравно, потребно је често окретати како би се све стране равномерно осушиле.
С озбиром да доста споро расте, пун род се може очекивати тек у другој години. Очекивани принос може бити 10-15т/ха свеже коприве или 2-3т/ха сувих листова. Ако се користи и корен, са хектара се може добити око 9 тона свежег корена, а око 3 тоне сувог.

Izvor: agromedija.rs

Гајење коприве: Хоби или комерцијална производња?