„Када сам подигао плантажу шипурка, многи су ме питали зашто сам засадио шипурак на њиви када га има на сваком кораку. То је коров! Ја сам им рекао да то никако не може бити коров, јер и камилице и нане има свугде, па оне нису коров. Тако и других биљака има у природи па нису коров, већ су лековите биљке. Из тог разлога ја сам се определио да садим шипурак.“

Овако почиње причу о плантажном узгајању дивље руже или шипурка Ваљевац Александар Продановић, први и засада једини узгајивач овог воћа у ваљевском и колубарском крају. До 2011. године радио је у једној фармацеутској компанији, када остаје без посла. Тада је одлучио да се окуша у пољопривреди јер му је, каже, и деда гајио и продавао поврће.

Земље у свом власништву нема, а у закуп узима седам хектара. На парцели у Мрчићу на четири хектара су кукуруз и шипурак, у Пријездићу је 1.200 стабала лешника, док је хектар шљиве у Горњој Буковици, где планира и садњу ораха. Ове године засадио је и 3.600 струкова паприке.

Поред свега најисплативије је, како каже, гајити шипурак.

Дивљи шипурак гаји се због плода и као подлога за калемљење ружа - © Пиxабаy

На парцели површине два хектара у новембру 2012. године засадио је 3.000 садница дивље руже. У питању су две сорте, полимеријана и лакса, које се разликују у времену зрења. Александар објашњава да овде није реч о хибридној већ о дивљој врсти шипурка, који се искључиво гаји због плода и као подлога за калемљење ружа.

Уз то, како каже, овај начин гајења омогућава лакше брање, а сорте које узгаја су селекционисане од врста које расту у природи. Реч је о сортама које имају најмање бодљи, дају највише плода у којем има највише мезокарпа. То значи да имају најмање семенки, што је најбитније за саму прераду.

„Шипурак је лак за гајење, отпоран је на болести, не захтева наводњавање, саднице брзо напредују, орезује се као и све друге биљке. У другој години од садње даје први род. Колико уложите у засад толико ће вам се и вратити. На пример, 2014. године набрано је тек десетак килограма, прошле године било је око 400 килограма шипурка, а ове јесени када се завши и берба друге сорте (полимеријане) која је у току надам се да ће бити око 1.500 килограма. Идуће године очекујем пун род, а бићу задовољан ако по једном жбуну буде 4 килограма шипурка“, каже Александар Продановић.

Пре четири године овај воћар једну садницу шипурка плаћао је око 50 динара - © Пиxабаy

У ову плантажу берачи су ушли 20. августа, када је почела берба сорте лаксе, а посао се завршава до почетка октобра. За подизање оваквог засада, са куповином садница и припремом земљишта, Продановић каже да је потребно између 2.500 и 3.000 евра по хектару. Пре четири године једну садницу шипурка плаћао је око 50 динара.

Ове године и временски услови су погодовали овој биљци па је и квалитет плода, који ће отићи у прераду, задовољавајућ.

„Улагања у било који вид пољопривредне производње су велика, али ако све урадите на време и квалитетно, то ће се исплатити. Потражња за плодом шипурка је велика, а цена није занемарљива. Тренутно килограм свежег плода шипурка је 70 динара, што је у односу на шљиву која је откупљивана за 15 динара далеко боље и исплативије. Иначе ове године део рода ће бити прерађен у џем и воћну кашу, док ће један део бити осушен за чај. Идемо ка томе да све што произведемо на газдинству прерадимо јер се тако остварује већа добит.“

Планира је да произведе 1.500 тегли џема од шипурка, а да део утроши нањегово сушење за чај.

„Ове године план је да се произведе 1.500 тегли џема од шипурка, исто толико и од шљива, као и 1.500 тегли ајвара. Проблема са пласманом нема. Пошто је регистровано пољопривредно газдинство, све производе продајемо на сајмовима и другим манифестацијама“, прича Продановић.

Продановић каже да постоји идеја да произвођачи у Србији који плантажно гаје шипурак (Горњи Милановац, Крушевац, Салаш Ноћајски , Сремска Митровица, Нови Сад, Ваљево) формирају Удружење и изграде заједнички објекат за прераду шипурка, те би на тај начин били конкурентнији на тржишту.ž

Agromedia.rs

Гајење шипурка исплативије од лешника и паприке