Јагорчевина је биљка брдских и планинских подручја. Врло је распрострањена у Европи, нарочито на Балкану.

Расте на сунчаним ливадама, ретким шумама, по обронцима и међу грмљем. У околини Београда расте P. vulgaris Huds. која се такође може користити за добијање дроге.
Јагорчевина је вишегодишња зељаста биљка, висока до 30 cm и јавља се као први весник пролећа. Ризом је дуг 1-5 cm, обрастао корењем. Листови су јајасти, на дугим петељкама, по ободу таласасто назубљени, сакупљени у приземну розету. С лица су зелене боје, са наличја светлији и обрасли маљама. Штитасте цвасти се налазе на врху стабљике и састоје се из жутих звонастих цветова. Цвета у марту и априлу. Плод је чаура величине до 1 cm. Жути звонасти цветови образују штитасте цвасти које се налазе на врху стабљике.Дрога (Primulae rhizoma et radix) садржи 5-10% тритерпенских сапонозида, нарочито примулаверин (формула бр. 37), салицилну киселину, нешто танина, етарско уље. Цвет садржи мање сапонози­да за разлику од корена и то углавном у чашици.

Употребљава се за израду галенских препарата (декокта, инфуза, тинктура, екстракти) који делују као експекторанси. Користи се код обољења дисајних органа, код бронхитиса, астме и кашља. Посебно добро делује код дечијег и старачког кашља. Веће дозе изазивају повраћање и дијареју. Цвет се даје уместо дивизминог цве­та или заједно са њим улази у састав плућних чајева. Употребљава се код упала мокраћних путева и код нервних сметњи (несаница). Стари лекари су је користили против парализе, хистерије, несвестице и главобоље. У рано пролеће младо лишће јагорчевине може да се користи као салата и за спремање неких јела, јер садржи витамин Ц (до 5%). У народној медицини уљем од јагорчевине се лече контузије и болови у мишићима. У Немачкој се справља велики број готових лекова (капи, сирупи и др.) који се користе за избацивање секрета. Институт за лековито биље производи екстракт примуле и сируп за кашаљ „Алтипим“ у конц. 30% екстракта примуле.

Ризом са кореном се вади у пролеће, у фази цветања биљака и то од старијих, углавном од трогодишњих биљака. Након вадења очисти се од земље, опере и суши директно на сунцу или у сушници на температури од 45 до 50°C. Осушена дрога је тамносмеђе боје, пријатног мириса на анасон, а укуса непријатног и љутог. Пакује се у кутије или јутане вреће и чува заштићена од светлости и влаге.

Јагорчевина расте на сунчаним ливадама, ретким шумама, по обронцима и међу грмљем. Цвет јагорчевине (Primulae flos) се сакупља цео или без чашице, од марта до маја, и суши у танком слоју на промајном месту у хладу, како би сачувао природну боју. Однос при сушењу цвета је 5,5 :1. Дрога Primulae radix – корен јагорчевине је официнална по Југословенској фармакопеји IV.

Веома је опасно ако се корен јагорчевине фалсификује на изглед сличним, али отровним кореном дивље паприке. Различита анатомска грађа ових двају коренова уочава се прегледом микроскопских препарата.

Izvor:zdravasrbija.com

ЈАГОРЧЕВИНА