Горка диња потиче из тропа, а узгаја се попут тиквица, краставца, диње или лубенице. Плодови су цењени у гастрономији, а од давнина се примењује у народној медицини код разних инфекција, опекотина, стомачних проблема, чак и за третирање пацијената са ХИВ-ом.

Горка диња, Карела или Момордика (Момордица цхарантиа) потиче из Азије, тачније из Индије, али се све чешће може пронаћи и код нас. Узгаја се у тропским подручјима Азије, Африке и Јужне Америке. У Европи је постала позната од 18.века. Ова врста поврћа припада породици тикви и својим изгледом подсећа на краставац. Површина плода је храпава, а одликује се изузетно горким укусом. Горка диња цењена је због своих лековитих својстава. Осим плода, користе се листови, цветови и уље од семенки.

Узгајање горке диње
Порекло горке диње везано је за тропско и суптропско подручје и због тога за свој раст и развој захтева топлоту. На отвореном се сеје када прође опасност од мраза, крај априла и почетак маја, а може да се узгаја из расада. Пошто припада породици тикви узгаја се на исти начин и као сви остали припадници ове породице.

За сетву, односно садњу, бирајте осунчане и добро дрениране положаје. Постоје бројне сорте горке диње, са дугачким или кратким плодом. Сорте са малим плодовима имају плодове дужине од 10 до 20цм. Плодови ових сорти су светлији и имају блажи укус. Сорте са дугим плодовима имају плодове од 30 до 60цм и израженији укус горчине. Највећа горчина одликује сорте које имају тамне плодове, дужине 9 до 12цм у облику троугла.

За успешан узгој, потребна потпора
У Индији се сматра поврћем које се најлакше узгаја. У оптималним условима клија и ниче за 10 до 15 дана. Како би се убрзало ницање, семе може да се навлажи попут семена тиквица, диње. За успешно узгајање потребно је да горку дињу узгајате на арматури или некој потпори. Када се сеје у посудице најбоље је посејати две семенке на дубину од 1цм. Младе биљчице се пресађују када достигну висину од 5 до 10цм. Биљке се саде на удаљеност од 50цм.

Може да се угаја као пузајући усев по тлу, али тада је мање плодова и лошијег су квалитета. Због те особине горке диње, најбоље је да је арматура или потпора мало укошена. То ће омогућити да листови расту слободно према сунцу, а плодови више у простору без лишћа.

На истој биљци налазе се мушки и женски цветови. Мушки цветови су отворени један до два дана. Цветање започиње четири до шест недеља после сетве.

Горчина се уклања са сољу
Плодови су изузетно горког укуса. У зависности од сорте плодове можемо брати када су најмање 5цм дуги. Обично берба започиње 90 дана после сетве. Својим изгледом плодови подсећају на наборане краставце. У средишту плода налазе се семенке.

Плод се користи у гастрономији када је млад, зелен. Може да се једе све док не почне да добија жуту боју. Млади плодови, хрскави и воденасти, изузетно су цењени у гастрономији Индије. Због изузетне горчине третира се попут патлиџана, маринирање сољу. Најчешће се припрема као пуњена разним намирницама.

Убрани плодови чувају се на температури од 11 до 12°Ц у простору са повишеном влагом. У оваквим условима могу да се сачувају две до три недеље. На собној температири, већ након један до два дана, плод губи своја својства, кора постаје грубља.
Лековитост горке диње
И поред тога што је лековита, горка диња треба да се узима са опрезом. Најчешће се користи у облику сока. Са употребом сока не треба претеривати јер може да изазове осећај мучнине, повраћање и болове у стомаку. Дијабетичари, труднице и дојиље обавезно морају да се посаветују са својим лекаром пре узимања горке диње. Осим у облику сока користи се у облику капсула.

Плод садржи веома мало калорија, али одликује се високим садржајем витамина Ц. Садржи витамин А, влакна, фолну киселину, минерале (калијум, цинк, гвожђе), антиоксиданте.

Користи се код проблема са стомаком, цревним паразитима, дијабетесом, код разних инфекција. У Африци и Азији користи се у третманима код канцера и ХИВ-а. Штити од маларије, вирусних обољења, помаже код мршављења, али и код зацељивања опекотина.

Аутор- Ранка Војновић-agroklub.rs

Лековита горка диња лако се узгаја