Пелин је једна од најгорчих ароматичних биљака на свету. Раније се веровало да његова конзумација подстиче креативност, инспирацију и да поспешује осећај за перцепцију. Данас се примарно користи за производњу алкохола, као додатак јелима и има лековито дејство.

Лековита својства

Пелин спада у род једногодишњих ароматичних биљака, чији су листови веома разгранати и сребрнкасти, а цветови мали, скупљени, жуте боје. Може да достигне висину до једног метра и изузетно је јаког мириса и укуса. Овом роду припада чак 480 врста.

Етерично уље пелина садржи углавном изузетно горке супстанце, има велику улогу у терапијском и процесу лечења. Подстиче лучење желудачних жлезда, побољшава пробаву и апсорпцију храњивих материја. Такође, пелин чисти организам од глиста, одлично је средство за лечење проблема са жучи, као и за чишћење крви. Поседује противупално дејство, па делује као благи антидепресив.

Цветни пупољци пелина могу да се осуше и самељу, па као такви служе као додаци салатама и другим јелима. Повољно делује на редукцију килаже, надутости, помаже код дијабетеса и депресије. Такође је ефикасан у борби против несанице и кориговања крвног притиска (мање количине пелина повишују, док веће количине смањују притисак).

Услови за гајење пелина

Пелин самоникло расте у условима умерене климе на подручју Европе, Азије и Северне Америке. Расте уз путеве, углавном на сунчаним и запуштеним местима, у приморским подручјима, али се све чешће сади и узгаја у баштама, вртовима и на плантажама.

За гајење ове биљке препоручује се одабир топлих и сунчаних места заклоњених од ветра. Најбољи резултати постижу се на добро пропусним земљиштима. Гајење пелина препоручује се на истој површини 4 до 6 година. Размножава се директном сетвом семена у рано пролеће, на размак између редова од 40 до 50 цм и размак унутар редва од 15 до 30 цм, за шта је потребно 3 до 4 килограма семена по хектару.

Семе пелина је јако ситно и сеје се у пролеће, тако што се постави у посуде са компостом. Тек када саднице довољно ојачају, пребацују се на отворено поље.

Нега у самом процесу гајења подразумева прихрану, окопавање и обавезну заштиту од болести и штеточина. Због горког укуса и интензивног мириса углавном нема већих проблема са инсектима, што олакшава узгој ове биљне врсте.

У јесен треба обратити пажњу на висину биљке. Препоручује се скраћивање на 15 цм од земље. Иако није захтевна за гајење, када температура падне испод -5°Ц, пелин је неопходно заштити сламом.

Прва берба пелина обавља се у другој вегетацијског години, с обзиром на то да у првој години биљка не цвета. Зелени делови биљке се након брања одвозе на сушење (на температури до 40°Ц), док се етерично уље добија дестилацијом истих делова. За сушење ће најбољи бити они листови који су убрани током летњих месеци (током јула и августа, док цвет још у потпуности не исцвета).

Чисто уље пелина је јак отров, иако правилним дозирањем не постоји опасност од тровања. Ако се не води рачуна о конзумацији и узме се доза која је већа од прописане, може доћи до штетности по нервни и мишићни систем, чак и до неких психичких поремећаја.

Не саветује се убацивање одрезаних делова пелина у компост, управо због његових карактеристика које негативно могу утицати на основну сврху таквог начина храњења земљишта. Такође је делотворан и против мољаца и мува, као и за уништавање глодара.

 Izvor: agromedija.rs

Пелин: Лековита својства и гајење