Медитеранско растиње је одувек било омиљено код већине љубитеља вртних биљака. Посебно лепе, увек атрактивно цветне и несвакидашње. Донете издалека, и тако брижно неговане да би својом лепотом то вишеструко узвратиле ове лепотице са југа.

Албициа јулибриссин је латинско име за свилено дрво, или једноставно, албицију. Ова биљка се сматра једним од најлепших врста цветно-декоративног дрвета које се гаји у нашим вртовима.

Порекло свиленог дрвета - албиције

Пореклом је из топлијих крајева Африке и Азије. Спада у врсте акација и мимоза. За разлику од њене познате медитеранске рођаке, жуте мимозе, албиција без проблема презимљава у нашим континенталним крајевима. Доста је распрострањена као гајено дрво на приморју и Медитерану. Деценијама се гаји као специјалитет колекционара и познавалаца декоративних врста у континенталним деловима Европе. Због прилагођености на наше хладније услове постала је честа у вртовима и на јавним површинама.
Свилено дрво или албиција - декоративна биљка

Декоративност ове лепотице је вишеструка:

Албиција је ниже дрво, по правилу високо 4-6 метара, али може нарасти и до 15 метара висине.
Крошња је ретка, облика кишобрана.
Гране су глатке, зелено-сиве, дуге, праве и разгранате при врховима.
Стабло је елегантно танко, ретко када више од 2 м, због примарног гранања. Кора на стаблу је глатка, светлосмеђа, танка и ситно испуцала.
Листови су дупло перасти, дуги по 30цм са перима дуж обе стране која на себи носе на стотине ситних листова, не већих од 1 цм. Нежни су, зеленкасто-плаве боје.
Цветови су црвено-розикасте главице, велике свега 5 до 8 цм, смештене у цвасти на врховима грана. Цвет је скуп прераслих прашника који се смењују током периода цветања. Одатле трајност цветова, која може бити и током 2 летња месеца.

Гајење свиленог дрвета

Гајење свиленог дрвета није нека наука. Ако се одлучите да у свом врту имате овако нешто, свакако да треба обратити пажњу на неколико битних аспеката:
Светлост је пресудна, па с тога предвидите јој место са доста сунца, по могућности да буде постављена као самостално стабло, што и заслужује.
Земљиште је потребно припремити тако што би приликом садње додали довољну количину хумуса и нешто мало прашкастог креча и споротопивог минералног ђубрива. То ће помоћи да се биљка боље укорени, да започне квалитетнији раст и развој.
Током прве године младу биљку треба током зиме заштити. Током лета биљку треба редовно заливати, док касније афричка лепотица неће имати потребу за додатним заливањем.
Орезивање је само по потреби, у току зиме, и то појединих грана да би се постигла форма самог дрвета и облик кишобрана или неког другог жељеног облика.
Нема опасности од значајних биљних обољења или напада неких инсеката, па је с тога веома захвална. Омиљена је код пчела и других инсеката који посећују цветове.

Размножавање свиленог дрвета

Размножавање албиције се може обавити семеном. Биљка сваке године обилно уроди махунама, са пуно семена. Семе је браон боје, свега пола центиметра велико. Потребно га је оставити у хладној води неколико дана, а затим у новембру засејати напољу у повећој посуди са песком. Тада ће клијати свега један део биљака. У пролеће семе се може припремити тако што се грицкалицом може одсећи само део семенке, те такво семе клија већ након десетак дана.

Izvor: agromedija.rs

Свилено дрво: Како да гајите омиљену вртну биљку сваког баштована