Žuta lincura raste na osunčanim planinskim livadama kojima dominira svojim uspravnim stabljikama okićenim zlatnožutim cvetovima. Vrlo je lekovita i važna za jačanje ljudskog organizma.

Koren ove biljke uživa veliko poverenje u narodu. U planinskim selima na Zlatiboru, Tari, Zlataru i Goliji svaka kuća čuva malo korena lincure u rakiji koja se daje bolesnicima koji se oporavljaju od preležane bolesti. Na obroncima ovih planina nekada davno živeo je dravni narod Iliri. Lincura (Gentiana lutea) svoje latinsko ime duguje ilirskom kralju Genciju koji je ovu biljku preporučivao kao lek protiv kuge.

Žuta lincura jedna je od više zakonom zaštićenih vrsta iz ovog roda. Koristi se već više od 2000 godina kao izuzetno lekovita, ali i dodatak koji se često koristi za aromatizaciju alkoholnih pića. Popularnost biljne vrste dovela je do nekontrolisanog branja, pa je žuta lincura dobila status ugrožene, a time i zaštićene vrste.

Žuta lincura ima i brojne druge nazive - vladislavka, gencijan (orfelin), goreč, gorčica, zvišč, zelje od srca, licijan, rafet, sviš itd.

Izgled biljke

Žuta lincura je višegodišnja zeljasta biljka. Podzemni organi su vrlo razvijeni i razgranati. Rizom je kratak, debeo, grana se na 2-10 dugih, debelih korenova. U svežem stanju je sočan, jedar, mek i veoma se lako seče.

Listovi su goli, celog oboda, sa nervima savijenim u luk. U donjem delu stabljike, pri zemlji, su veoma krupni, na drškama, široko eliptični, plavičasto zeleni, naborani i meki. U gornjem delu stabla su sitniji, sedeći (bez drške), jajasti, zašiljeni, pri osnovi srasli u rukavac.

Cvetovi su krupni, zlatno žute boje, udruženi u pazuhu listova i poređani u spratove na gornjoj polovini stabljike. Cveta od jula do avgusta. Oprašuju ih leptiri i insekti. Plod je duguljasta čaura, duga do 6 mm i puna semena.

Lekoviti delovi biljke

Za lek se u jesen ili u rano proleće uzima koren lincure i to uvek od starijih biljaka. Sveže korenje ima prilično neprijatan miris, dok je miris osušenog aromatičan. Treba ga brzo sušiti i zato koren treba iseći po dužini, nanizati i okačiti na prozračno mesto.

Lincura deluje podsticajno na jetru, žučnu kesu i pankreas. U te svrhe obično se meša sa kičicom, pitomom nanom, pelinom i očajnicom. Koren lincure se daje da se ubrza oporavak, popravi krvna slika i poboljša apetit rekonvalescenta. Pomešana sa matičnjakom i nanom daje se za regulisanje rada štitne žlezde.

Biljka lincura jača ceo organizam, podstiče rad žlezda, daje snagu, obara holesterol, jača mišiće, oživljava od nesvestice, pomaže kod klonulosti, iznurenosti i opšte slabosti, nakon preležane teške bolesti, kod iznemoglosti i kolapsa (tada se uzima u obliku vina,praška, rakije,čaja i tinkture). Od nje se pripremaju brojna pića i likeri, kao i čuvena rakija od lincure.

Čaj od lincure

Jednu čajnu kašičicu praha od lincure ili kafenu kašičicu nagrubo isitnjenog korena prelijte sa dva decilitra vruće vode, zatim poklopite i tek nakon tridesetak minuta dobro procedite. Čaj od lincure se pije dva do tri puta dnevno u ovoj količini i to nezaslađen. Biljka lincura se nikad ne sme kuvati, ali se može četiri do osam sati natapati u vodi i potom piti.

Agroinfo.rs

Žuta lincura: Planinska biljka za jak organizam i brz oporavak