Pravoslavni Božić se obeležava svakog 7. januara, kada se završava četrdesetodnevni božićni post. Dan pre Božića se naziva Badnji dan, a veče pre, Badnje veče.

Badnji dan je dobio naziv po tome što se uoči Božića u kuću unosi badnjak. Dren je među starim slovenima označavao biljku koja donosi dobro zdravlje svim ukućanima, zato se obično dodaje badnjaku. U ranu zoru najmlađi i najstariji muškarac iz kuće odlaze u šumu i seku badnjak koji će uveče uneti u kuću, a za badnjakom se unosi slama. Badnjak je, zapravo, drvo hrasta ili cera.

Badnjak predstavlja dolazak Isusa Hrista i zato se drvo preseca sa posebnim obredom. Naime, grane badnjaka se seku iz tri puta, a ako to ne uspe onda se uvrnu i kidaju. Na mestu odakle je badnjak uzet se obično ostavlja žito ili manje parče pogače. Ovaj običaj danas izumire usled urbanizma, te je mnogima iz grada teško da ga ispoštuju. Danas se uglavnom badnjak kupuje na pijaci.

Na Badnji dan važe posebni pozdravi: “Dobro veče, Badnjače”, i: “Dobro veče i srećno vam Badnje veče”.

Domaćica skriva poklone, a deca ih uveče traže po kući pijučući, taj običaj se tradicionalno zove pijukanje. Mama je “koka”, a deca idu iza nje pijučući i skačući. Ovaj običaj predstavlja simbol ljubavi roditelja prema deci i prilično je zabavan običaj za Božić kod Srba. Sve pronađene poslastice deca mogu da jedu tek sutradan, jer je Badnji dan posni dan, poslednji posni dan četvorodnevnog posta. Uveče se cela porodica okuplja za stolom gde je pripremljena posna večera. Poslastice koje se obično vezuju za Božić i badnje veče se uglavnom sastoje od urmi, suvih šljiva, kajsija i raznih orašastih plodova.

Običaji za Božič kod Srba podrazumevaju odlazak ispred crkve na Badnje veče i paljenje badnjaka. Tu , ispred crkve, počinje slavlje jer se okuplja veliki broj prijatelja, deca se druže, a roditelji proslavljaju Badnje veče uz po koju čašicu rakije. Kada dođe ponoć to se svečano obeležava ponoćnom liturgijom za Božić i paljenjem sveće.

Obeležavanje Božića

Za Božić se ujutru mesi česnica. U česnicu se obavezno stavlja parica, koji se prethodno iskuva u vreloj vodi i dezinfikuje kako bi sve bilo higijenski. Pored parice su se ranije ubacivale još neke stvari u česnicu koje imaju razne simbole: pasulj, suvo grožđe, zrno pšenice, grančica badnjaka, pa čak i pileća kost. Ove stvari označavaju ljubav, zdravlje, hranu, rodnu godinu i sreću tokom cele godine.

Ovo je hrišćanski porodični praznik, odnosno  ne dolaze gosti. Jedini gost koji dolazi u kuću taj dan jeste položajnik. Uloga položajnika je da zapali grančicu badnjaka. On pozdravlja domaćina sa: “Hristos se rodi” ili “Srećan Božić”, dok domaćin otpozdravlja sa “Vaistinu se rodi”.

Smatra se da položajnik treba u kuću da dođe sasvim spontano, ali je u redu i ako se dogovorite sa nekim da vam bude položajnik, a najčešće je to prvi komšija. Prilikom paljenja badnjaka položajnik izgovara sledeće reči: “Koliko iskrica, toliko srećica. Koliko varnica, toliko zdravlja i parica.”

Onda svi ukućani sedaju za sto i prema običajima za Božić tada se cepa božićna česnica. Veruje se da velika sreća očekuje onog kome zapadne dukat/parica. Takođe, nije prema običajima, niti je kulturno da se dukat traži u hlebu, čak se i smatra da onaj koji ga traži neće ga naći. 

Izvor:prva.rs

Običaji za Badnji dan i Božić: “Dok se neko za tebe moli, ti sreću poželi praštaj i voli. Mir Božiji, Hristos se rodi!”