Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara.

Osnovni ciljevi posta su: proslavljanje Boga i njegovih svetih i očišćenje duše i tela od telesnih i duševnih strasti. Post podrazumeva molitve i činjenje dobročinstava, uzdržavanje od loših misli, želja i dela, kao i uzdržavanje od mrsne hrane. Božić označava trenutak promene u prirodi, završetak ciklusa koji je trajao godinu dana i početak novog vegetacionog perioda. Poslednji dan pre Božića i ujedno poslednji dan božićnog posta je Badnji dan. Badnji dan je dan posta i za one pravoslavce koji inače ne poštuju stroga pravila posta, doduše malo manje stroža od pravila tokom ostalih postova.

Božićna pečenica
Na Badnji dan u kuću se unosi pečenica. Dvojica muškaraca pečenicu nose na ražnju, i po ulasku pozdravljaju domaćina i čestitaju mu praznik. Zanimljivo je da u kuću moraju stupiti najpre desnom nogom.  Domaćica posipa pečenicu i domaćina ovsem i odgovara čestitkama.

Pečenica koja je po tradiciji u našem narodu najčešće prase, nazime ili jagnje, drugačije se naziva još i veselica. Peče se na Tucindan, to jest 5. januara. Kada se na Badnji dan unese u kuću naslanja se na istočni zid, gde stoji sve do Božića. Na Božić se jede. U našoj tradiciji postoji običaj da se na Božićnoj trpezi ne smeju naći guska, patka, ćurka ili bilo kakva kokoš, zbog verovanja da je pernata živina simbol nazadovanja i rasturanja kuće, jer kljuca i baca zemlju iza sebe.

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića.

Badnjak
Na Badnji dan, a u nekim krajevima i prethodnog dana, neko od ukućana odlazi u šumu i donese granu mladog cerovog ili hrastovog drveta, kojoj prethodno nazove: „Dobar ti dan, badnjače“ i pospe je žitom. Na Badnji dan se, po pravoslavnom običaju, vraćaju svi dugovi i sve pozajmljene stvari. 

Badnjak se u kuću unosi na Badnje veče. Jednim delom se nekada ložila vatra, a kada pregori, on se nosio u štale i torove, dok se drugi deo čuvao za položajnika, koji bi ga palio na sam dan Božića. Ovaj običaj se i danas ponegde poštuje, a u gradskim sredinama badnje drvce ili grančica se kupuje na pijaci, unosi se u kuću čak i dan-dva ranije. Mnogi ga kite presnim ili suvim voćem i bombonama, a ispod njega stavljaju poklone za najdraže. 

Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri.

Paljenju badnjaka crkva je dala obredni smisao – grejanje oko badnjaka simbolizuje zagrevanje ljubavlju prisutnih ukućana jer svako ovaj praznik obeležava u svom domu, a svetlošću vatre razgoni se mrak praznoverja, neznanja i neverovanja i ukućani se ozaruju miljem i obiljem.

Slama
Slama (simbolizuje slamu na kojoj je rođen Isus Hrist i njenim unošenjem u dom se unosi Božji blagoslov) sastavni je deo obeležavanja Badnje večeri. Po starim običajima unosila se u kuću zajedno sa badnjakom i rasprostirala se po podu ispod stola, gde je stajala sve vreme Božića. U mnogim krajevima na njoj se i večeralo za Badnje veče. Danas je u urbanim sredinama slama simbolično privezana crvenim koncem za badnjak.

  Trpeza i običaji za Badnji dan i Božić
Za Badnji dan se priprema posna trpeza: suve paprike punjene povrćem, samo pirinčem ili pasuljem, posna sarma od soje i crnog luka, posni pasulj, pita kupusnik u nekim krajevima, ponegde krompiruša ili pita s orasima, pihtije od boba, riba, salata od krompira, salata od pasulja i crnog luka, uz orašaste plodove i sušeno voće, pečenu bundevu, kompot, posne štrudle i sitne kolače. Na stolu je i ono žito koje je natopljeno u vodu na Nikoljdan, kao pokazatelj početka novog vegetacionog perioda i novog života. 

U nekim krajevima za Badnje veče se mesi česnica, obredni hleb, koji se drugde mesi na sam dan Božića. Mešenje ovog hleba prate razna pravila i obredi, ali mu je zajedničko da se mesi od belog brašna, da sadrži onoliko delova koliko ima ukućana, da se ukrašava raznim figurama koje simbolizuju veru, čeljad, stoku, njive, voće… i da se u njega stavlja parica.

Posle rezanja ovog hleba, što čini domaćin kuće uz molitvu, kuvanu pšenicu, crno vino i sveću, svi ukućani okreću hleb s leva nadesno, pa ga razdele između sebe. Za onoga ko pronađe paricu veruje se da će u narednoj godini biti srećne ruke, posebno blagosloven i da će ga pratiti sreća i blagostanje. 

Jedan od najlepših običaja u Sremu uoči Božića na Badnje veče je običaj vertepa koji je u Sremu osobito sačuvan“, kaže Aleksandra Nikolić Matić iz Beograda. „U mojoj Rumi tradicionalno se izvodi u crkvama, a sačuvao se i u Zemunu, u Nikolajevskoj crkvi. Ima vertepa i u Šimanovcima, Obrežu, odakle je moj pokojni deda Stevan Mijatović. Vertepi ili vertepaši objavljuju i prenose vest o rođenju Isusa uoči Božića i prvog dana jednog od najradosnijih hrišćanskih praznika. Pohvalnim pesmama veličaju rođendan Hrista, obilaze domove komšija, prijatelja, rođaka i veruje se da donose blagostanje, radost i zdravlje domaćinima koji ih ugoste.“

Vertepaši predstavljaju cara Iroda i tri mudraca Gašpara, Valtazara i Melhiora, maskiranih u starce sa bradama i krunama, u svečanim odorama, opasanih širokim pojasima s mačevima. U Sremu su to deca. Na kraju, u crkvi se igra predstava sa pomenutim likovima.”

Odrasli vertepaši idu na konjima po celom mestu. Posle predstave, izlazi se u dvorište hrama gde se pali badnjak. Na Fruškoj gori, na primer, delovi ogorelog badnjaka vešaju se o grane voćki. Plodonosna moć svetog drveta prenosi se tako na voće, garantujući rast i razmnožavanje.

„Meni je najzanimljiviji običaj koji sam videla u Vojvodini sačuvan u Bačkoj, u Crvenki“, ističe Aleksandra. „Tamo su ga zvali Bele poklade, iako se one vezuju mahom za poslednji dan pred početak uskršnjeg posta. Mislim da je ovde neka vrsta varijeteta koleda. I to sam videla samo jednom u životu. Potpuno je očuvalo magijski karakter. Maske koledara su pokazivale da su oni natprirodna bića i njihova uloga je bila zaštitna. I ovde je reč o mlađima, mladićima ili oženjenim muškarcima. Idu od kuće do kuće izražavajući želje za napretkom. Povorka se završava kod upaljenog badnjaka.“

Na Fruškoj Gori, na primer, delovi ogorelog badnjaka vešaju se o grane voćki. Plodonosna moć svetog drveta prenosi se tako na voće, garantujući rast i razmnožavanje.

„Za Božić se spremaju čorba, sarma, pečenje, sitni kolači. Gosti su, mimo najrođenijih, kumovi, prijatelji, komšije, kolege druge vere. Dobra volja i mir Gospodnji.“

agromedia.rs/Agroinfo.rs

Pravoslavni običaji za Badnji dan i Božić “Dok se neko za tebe moli, ti sreću poželi praštaj i voli. Mir Božiji, Hristos se rodi!”