Tрадиционални посни специјалитети са југа Србије

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

Специфична, јака, помало оријентална кухиња карактеристична је за југ Србије. Многи специјалитети сачувани су још од турског доба, а временом су мењани и добијали неку јединствену ноту по којој су препознатљиви. Тако је и са традиционалним посним специјалитетима.

Југ Србије познат је по паприкама. Од производње паприка у многим крајевима на југу се и живи, а паприка се једе у свим могућим облицима и варијантама. Поред паприке, најзаступљенија намирница у исхрани на југу јесте пасуљ. Ове две намирнице често се и комбинују.

За Бадње вече у Врању, припема се богата посна трпеза. На њој се обавезно нађе специјално умешена чесница, али и друге ђаконије.

Издвајамо вам 3 традиционална специјалитета који су обавезни на свакој посној трпези за Бадње вече, на југу Србије.

Лучен пасуљ
Припрема пребранца за Бадњи дан је традиција. Пребранац се у Врању традиционално зове гравче на тавче. Међутим, поред пребранца за Бадње вече или посну славу традиционално се припрема и лучен пасуљ.

За овај занимљиви пире од пасуља потребни су вам следећи састојци:
• килограм пасуља
• две главице белог лука
• 150 + 50 мл уља
• мало туцане паприке
• соли по укусу

Килограм пасуља се кува све док не омекша. Битно је да се у воду не додаје ништа више осим пасуља. Дакле, кува се само пасуљ у води. Када пасуљ буде готов, тј. када постане мекан, вода у којој се кувао се оцеди, али се не просипа, већ се чува за доливање ако желите да пасуљ буде нешто ређи.

Пасуљ се онда гњечи, све док не почне да личи на пире. Уколико желите да скратите овај процес, и да маса буде уједначенија, можете искористити миксер. Након гњечења, пасуљ се попари са 150 милилитара угрејаног уља.

Две главице белог лука се очисте, насецкају и згњече у туцанику. Белом луку се дода со по укусу, а онда се све сједини са попареним пасуљем и добро промеша, како би се лук равномерно распоредио.

Пасуљ се излива у мање посуде или тањире. Некако је најукуснији када се једе из земљаних посуда, то јест грнета.

У шерпици угрејте преосталих 50 милилитара зејтина. Преко пасуља поспите помало туцане паприке, а онда сваку посуду прелијте кашиком угрејаног уља.

Овако припремљен лучен пасуљ служи се хладан, када се стегне, мада је и још увек топао пођеднако укусан.

Трљеница са сувим паприкама
Суве паприке у Врању су прави деликатес. Пуне се, прже са јајима, похују у брашну, а од њих се припремају и различите салате. Једна таква салата је и чувена трљеница.

За припрему трљенице потребни су ови састојци:
• 10 сувих паприка
• 2 велика струка празилука
• 3-4 кашике зејтина
• соли по укусу

Суве паприке се обаре све док виљушка лако не пролази кроз њих. Након хлађења се ољуште и скину дршке. Семенке не морате у потпуности одстрањивати.

Ољуштене паприке насецкајте, а онда им додајте ситно исецкан празилук. Све се заједно добро истуца, а затим се додају уље и со.

Труд за припрему ове салате је минималан, а укус трљенице незаменљив!

Посне пуњене паприке
За праве љубитеље посне пуњене паприке су укусније од оних са месом. Припремају се готово идентично, али уместо меса имају један тајни састојак, који им даје фантастичан укус.

Потребни састојци:
• 15 паприка

За фил:
• 2 до 3 главице црног лука
• 2 струка празилука
• 2 мање или једна већа шаргарепа
• 2 шоље пиринча
• зачин
• туцана паприка
• першун
• бибер
• 2 кашике ораха
• со по укусу

На мало уља пропржите насецкани лук и празилук, док не постане стакласт. Након тога додајте две нарендане шаргарепе, соли по укусу, зачин и туцану паприку. Промешајте и додајте две шоље пиринча. Када склоните фил за пуњење паприка са ватре, додајте бибер, ситно насецкану везицу першуна и једну пуну или две равне кашике ораха. Онај тајни састојак посних паприка јесу управо млевени ораси, који им дају тако специфичан и тако добар укус.

Напуњене паприке поређају се у тепсију или дубљу шерпу и прелију млаком водом, да огрезну. Паприке су готове када добро порумене и када виљушка лако пролази кроз њих.

Истим поступком могу се припремити и суве посне паприке.

Izvor: agromedija.rs

Tрадиционални посни специјалитети са југа Србије

Komentari

Recently, ultrasound was reported to be of utility in the diagnosis of subcutaneous GA 33, 34 levitra canada free shipping

If these works had opened the exhibition, visitors would be rushing back to Piccadilly in a trice daily cialis online

cialis and levitra The only person who can fight now is Zhao Ling

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Ova priča je zasnovana na izjavama onih kojima se ovo dogodilo i obistinilo. Neko će odmah reći, ma to je bez veze. Možda, ali tako je bilo. Ovako ide.

Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja jedan je od najstarijih hrišćanskih običaja. Simbolično značenje ovog običaja je predstava vaskrsenja. Kao što je Hristos razvalio vrata smrti i vaskrsao, tako i pile razbija ljusku jajeta i izlazi u novi život. A zašto se farbaju jaja kazuje nam legenda o Mariji Magdalini koja je došla u Rim da propoveda Jevanđelje Hristovo i stigla do cara Tiberija.

Pravoslavni vernici, čija crkva poštuje stari julijanski kalendar, Božić, rođenje Isusa Hrista, proslavljaju 7. januara. Prethodi mu božićni post, koji traje od 28. novembra do 6. januara.

Pravoslavni Božić se obeležava svakog 7. januara, kada se završava četrdesetodnevni božićni post. Dan pre Božića se naziva Badnji dan, a veče pre, Badnje veče.

Замислите само како би изгледали божићни и новогодишњи празници без окићене јелке, без украса и сијалица. Јасно је да јелке имају почасно место у прослави ових празника. И док наше куће у то време имају мирис свежих борових иглица, Немци своје поклоне остављају под другачијом врстом четинара. У питању је кавкаска јелка, позната још и као нордманска јелка.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета