Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. Ali samo pričamo a ništa nepreuzimamo.

 Osnovni  temelji seoskog turizma u našoj zemlji su prelepi seoski predeli.

Planovi i projekcije turizma moraju se prilagoditi danšnejm vremenu. To znači da ponuda bude tradicionalna i modrna. Tek tad ćemo saznati i kakvog gosta možemo očekivati i šta kom gostu valja ponuditi? 

Da bi razvijali seoski turizam netreba niša novo izmišljati već samo se potruditi uložiti I srediti lepote Srbije. Srbija ima blizu 400 termomineralnih izvora, a ne koristimo ni 10 odsto njih… Bazeni sa termalnom vodom, akvaparkovi, mnogobrojne manifestacija i odlično medicinsko osoblje glavni su aduti srpskih banja. Banje su i dalje osnova srpskog turizma.

Istovremeno od 4.700 sela, svako četvrto (ili oko 1.200 njih) je na putu nestajanja. Jer, u 1.034 sela ima manje od po 100 stanovnika. U 1.000 sela nema prodavncie, a 500 njih nema ni puta da bi negde krenulo.Tako će za deceniju i po  1.200 sela ostati samo spomenici kao dokaz skorašnjeg života. I dok ljudi nemaju posla, a sela izumiru, nekoristi se šansa da se ti negativni trendovi na srpskom selu zaustave, a samim tim i da se razvijaju ruralna područja. Jer, danas u gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi! Najbolji dokaz toga je činjenica da u Srbiji postoji 5,2 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta od čega je obradivo 4,2 miliona hektara,a koristi se 3,47 miliona hektara. Pored toga u selima je 50.000 napuštenih kuća i oko 150.000 u kojima trenutno niko ne živi! Sela u Srbiji su ostale i poslednje zelene oaze života van gradskih područuja. To se najbolje videlo za vreme bolesti ,,korone 19’’ početkom 2020. godine, kada su mnogi otišli na selo i lakše podneli sve što se dešavalo za vreme vanrednog stanja.

Zadruge        

Kako bi se zaustavili ovi negativni trendovi na selu,  ocednjeno je, da se to može uraditi jedino kroz povratak zadrugarstvu. Ocena je i da je samo ime seljak i njegov rad danas potcenjen. Jer, kada kupuju repromaterijal da bi zasnovali proizvodnju, on je svake godine sve skuplji, dok kada prodaju svoje proizvode, oni postaju sve jeftiniji.

Na ovaj način moć seljaka sve više slabi, a uslovi za život postaju sve teži. Da bi se prevazilazili ovi problemi seljaci moraju da se samoorganizuju u moderne zadruge i udruženja. Najprimereniji oblik međusobnog povezivanja malih robnih proizvođača u svetu jeste zadruga ili kooperativa, kako zadrugu nazivaju u većini razvijenih zemalja u svetu. Oko 750.000 zadruga posluje u svetu i imaju članstvo od oko milijarde ljudi. Kada je reč o Srbiji u njoj je registrovano 2.124 zadruge  (od toga 67,1 odsto su zemljoradničke), a 123.000 građana su članovi neke od zadruga. Od 2017. do sredine 2020. godine osnovano je oko 720 novih zadruga.

Zadruge u Srbiji imaju dvovekovnu tradiciju i jedan su od prvih oblika organizovanog privređivanja, a očekuje se da će stvaranje novog pravnog okvira za modernizaciju zadruga i njihov brži razvoj doprineti oživljavanju privredne aktivnosti i otvaranju novih radnih mesta.

Promovisanje Srpskih sela

Istraživanja poakzuju da bi seoski turizam pokrenuo i poljoprivredu, koja u poseldnej tri decenije ima stopu rasta od samo 0,45 odsto. Mora se poboljšati seoska infrastruktura, putevi, vodovod, kanalizacija koja retko gde postoji… Nedostaje i masovna medijska podrška i aktivnost političara, bolje rečeno politička volja, podizanje svesti, klasifikacija i standardizacija. Za početak treba izgraditi puteve do sela. Imamo izvanredna mesta sa netaknutom prirodom i čak 160 opština u Srbiji koje spadaju u ruralna područja. Poljoprivreda i seoski turizam bi za Srbiju trebalo da imaju značaj kao nafta za Emirate. Ali, pored svega već rečenog potrebno je da se Srbija promoviše kao destinacija sa naglaskom na odmoru na selima, poseti manastirima…

Izvor:makroekonomija.org

Da bi razvijali seoski turizam netreba niša novo izmišljati već samo se potruditi uložiti I srediti lepote Srbije