Оптимални резултати у тову иилића умногоме зависе од врсте и квалитета технолошке оиреме. Најважнија технолошка опрема, без које се не може замислити савремен товни објекат су уређаји за вентилацију и загревање (одржавање микроклимата) и уређаји за исхрану (хранилице) и напајање (појилице).

Уређаји за вентилацију

С обзиром на разне типове и произвођаче вентилатора, постоје и разна решења система за вентилацију. Поменућемо само оне системе који се најчешће употребљавају.

Аксијални вентилатор „Север”, типа ВА и ВАЦ је нископритисни, великог протока ваздуха (од 6150 до 8270 м3/х). Оба типа су вишефазни (постоје и монофазни) , бешумни и подешени за рад у више брзина, са специјалним клапнама за увод ваздуха и аутоматским електронским управљачким уре – ђајем. Број окретаја 1400 о/мин на 3 џ 380 В. Вентилатор је у кућишту, обложеном алуминијумским или поцинкованим ли – мом. Вентилатор овог типа се уграђује на таваницу објекта.

Вентилатор за зидни систем проветравања има проток ваздуха 3200 до 4500 м3/х а број обртаја 700 – 1400 о/мин. Електромотор је са више брзина и прикључком на 380 В трофазне или 220 В наизменичне струје. Вентилатор је уграђен у посебан алуминијумски или поцинковани канал.

Вентилатор за зидни систем омогућује разне комбина – ције: усисавање, регулисано мешање и потпуну рециркулацију ваздуха. При усисавању загушљив топао ваздух излази из објекта а истовремено у објекат улази свеж и хладан. У комбинацији „регулисано мешање” хладан спољашњи ваздух (зими) улази у објекат, делимично се меша с топлим ваздухом из објекта у вентилацијском каналу. Мешање топлог повратног ваздуха одржава у покрету целокупну ваздушну масу унутар објекта. Кад је у питању комбинација „потпуна рециркулација ваздуха”, онда се меша само ваздух из објекта. Све комбинације се регулишу помоћу заклопца у каналу за усисавање. Кад вентилатор ради са пола снаге, одстрањује се загушљив ваздух из доњих слојева објекта. Укључивањем пуне снаге вентилатора аутоматски се отвара решеткасти запор на каналу за усисавање, па долази до извлачења загушљивог ваздуха и из горњих слојева објекта.

Поред ових система све се више у индустријском тову пилића користи систем вентилације на бази надпритиска, односно убацивање свежег ваздуха са притиском од 2 – 4 милибара помоћу уграђених зидних вентилатора, капацитета од 10000 м3/х (па и више у зависности од дужине објекта и густине насељености).

С обзиром на тропске врућине у лето 2000. Године у нас, сматрамо неопходним да укажемо и на систем за хлађење, имајући у виду могућне економске штете услед високих температура. Производе се евапоративни расхлађивачи, разних типова и величина. За товне објекте је погодан расхлађивач серије „Сопуаи”, капацитета од 6380 до 15100 м3/х. Он је облика кутије (дужина 78 – 98 цм, ширина 72 – 92 цм, висина 76 – 106 цм) , у којој су смештени електромотор и центрифугални вентилатор за убацивање ваздуха у објекат. На бочним странама кутије се налазе „завесе” (слој дрвене вуне између пластичних решетака) по којима се слива вода и кроз које улази спољашњи ваздух. Овај расхлађивач убацује у објекат расхлађен, влажан и чист ваздух под благим надпритиском, што је од значаја за ефектан тов (прираст се побољшава за 5 – 8%, конверзија хране за 6 – 7%, знатно се смањује смртност, при јаким врућинама чак за 35%). Карактеристике овог расхла – ђивача су тих рад, дуготрајност и велика ефикасност.

Уређаји за загревање

Постоје два система за загревање објекта: систем грејача и систем убацивања топлог ваздуха (надпритисак). Од грејача споменимо вештачке квочке (електричне, плинске) , грејаче (електричне, плинске) за за – гревање 1/4 или 1/3 површине објекта, и инфрацрвене грејаче. За убацивање топлог ваздуха у објекат служе уређаји са погоном на чврсто гориво, уље за ложење или гас.

Електричну квочку чине три цевна електрична грејача (сваки дужине 800 мм, 900 Њ, укупно 774 кгцал/1х) , који загревају површину од око 3 м2 са висине 0, 70 м. Грејачи су заштићени алуминијумским штитником, четвртастог облика који истовремено служи за рефлектовање топлоте. Постоје квочке и са четири грејача од 1700 укупно 1032 цал/1х.

За загревање 1/4 или 1/3 површине објекта служе плински (ширина 46, 5 цм, висина 11 цм, дужина 64, 5 цм, јачина грејача 4500 цал/1х, капацитет 1250 пилића) или електрични Грејач (са термостатом). Плински грејач се прикључује за плинску ин – сталацију (изван објекта) специјалним гуменим цревом са затварачем, а електрични за електричну мрежу у самом објекту.

Уређај за загревање и убацивања ваздуха у објекат састоји се од коморе за ложење (отпорна на високе температуре и налази се у претпростору објекта) , вишеслојне пресвлаке за спречавање губитака топлоте и канала којим се по објекту разводи топао ваздух (надпритисак). Температура топлог ваздуха се подешава термостатом.

У последње време све се више греје део или цео објекат инфрацрвеним Грејачима. Краткоталасно енергетско зрачење ових кварцних грејача има природу сунчевих зрака. У зависности од потреба, грејач може имати више лампи. Предност овог грејања је очигледна: укључивањем одмах греје, апсолутно је тих и еколошки чист у складу са 180 9000, веома економичан и једноставан за инсталирање и руковање. За сада га користе фарме са великим јатима али је погодан и за објекте са малим јатима товних пилића.

Према величини и облику објекта постоје разне могућности постављања уређаја за загревање.

Уређаји за исхрану

За исхрану товних пилића се користи низ различитих типова хранилица. Без обзира на тип, хранилице морају бити следећих техничких својстава:

а) храна не сме да се расипа

б) пилићи из њих на лак начин узимају храну

в) од дуготрајног су и нерђајућег материјала, висина од пода лако се подешава и омогућује уштеду радне снаге

Већ према томе да ли се хранилице пуне ручно или механички, исхрана пилића у тову може бити полуаутоматизована и потпуно аутоматизована.

У нашим условима, у приватних товљача који имају мала јата, пилићи се хране из стајаћих хранилица округлог облика с дном од пластике. Од хранилице до хранилице храна се обично превози колицима или вагонетом по уграђеној кранској стази. Хранилице се пуне ручно (полумеханизовани начин исхране). Уколико се користе висеће хранилице води се рачуна да једна од друге буду удаљена најмање 1 т а највише 2, 5 т и приступачне пилићима; удаљеност од појилице је максимално 4 т; висина се подешава према узрасту пилића и руб дна је увек у висини леђа пилета. Хранилице треба да су тако по – дешене да ниво хране у тацнама не прелази 2/3 њене дубине.

У нашој земљи произвођачи технолошке опреме про – изводе следеће типове хранилица или системе за исхрану.

А) Пластинне тацне за исхрану пилића у првих седам да – на и хранилице за пилиће, узраста од 1. До 14. Дана живота, капацитета 4 кг, за 25 до 35 пилића. Ове друге су ручне плас – тичне хранилице, које се састоје од два дела: хранилишта и цилиндра, повезаних металном осовином која је истовремено и хватаљка за пренос. На доњем делу цилиндра постоје отво – ри за пролаз хране у хранилиште, а на горњем делу цилиндра налази се пластични отвор за пуњење хране који се отвара и затвара окретањем капе цилиндра.
Б) Већа округла пластична хранилица, капацитета 10 кг хране, за 50 пилића, стабилне је конструкције. После 4 дана това хранилица се веша и током това висина се подешава према узрасту пилића.

За интензивно живинарство на индустријским основама постоје више система за аутоматизовано храњење товних пилића. Најчешће се у тову пилића користе два система: систем за исхрану путем цеви и подни конвејер.

Систем за исхрану путем цеви чине усипни кош (са погоном) , цеви и хранилице и причвршћен је за таваницу објекта. Храна се из усипног коша поцинкованом цеви транспортује у објекат помоћу масивног транспортног ланца, који на правоуглим кривинама прелази преко специјалних појачаних обртних котурова. Зависно од густине насељености обеси се потребан број округлих пластичних хранилица. Оне се подижу и пуне путем цеви сличних телескопу и цевним наставцима, који су причвршћени за транспортну цев. На повратном току транспортне цеви причвршћен је наставак с уређајем за ископчавање. Чим се округле хранилице напуне, он аутоматски искључује систем. Хранидбени нростор округле пластичне хранилице у овом систему је за 50 пилића. Помоћу посебног уређаја храна се непосредно узима из силоса и ланцима се кроз поцинковане челичне цеви и преко специјалних обртних колутова транспортује до усипног коша.

У тову пилића се користи и тзв. „цхоре тиме” систем, за који је фирма „Биг Дутцхман” произвела посебну хранилицу. Наиме, поред многих других предности округла хранилица (В1§ Рап 330) се користи од 1. До 42. Дана това (висина и облик тањира се подешавају према узрасту пилића). Усавршени облик ове хранилице је Биг Пан Плус која служи за контролисану исхрану бројлера „печенаца”. 

Подни конвејер је на читавој линији од силоса до пилића потпуно аутоматизован систем. Храна се из силоса ланцима путем цеви транспортује до усипног коша с погонским уређајем. Храна из усипног коша се преко поцинкованог жљебавалова преноси у објекат транспортним ланцем. На линији жљеба постоје окретишта чији број зависи од величине и облика објекта и која се, према потреби, постављају под разним угловима. Жљеб са транспортним ланцем стоји на носачима којим се уједно подешава висина подног конвејера према узрасту пилића. Кретање ланца и, према томе, исхрана у објекту, аутоматски се подешавају електричним сатом. Хранидбени простор за пилиће је 5 до 6 дужинских цм/пиле.

Уређаји за напајање
Постоји низ типова појилица за напајања товних пилића.

Без обзира на различитост, појилице морају да задовоље следеће услове:

а) вода не сме да се расипа

б) довољно су дубоке, тупих рубова, подешавање висине да пиле сваког узраста без тешкоћа приђе

в) висина нивоа воде у појилицама око 2 ст да пилићи лако пију

г) еконо – мичне су (минималан захтев за радном снагом)

д) од дуго – трајног материјала су који се лако чисти и дезинфикује

ђ) не сме да у њих пада нечистоћа или да се пилићи пењу по њима.

Мали пилићи се у првих седам дана напајајују из стаклених или пластичних појилица цилиндричног или округлог облика, капацитета од 5 до 101. Касније, пилићи се напајају из аутоматских висећих и стојећих, као и проточних појилица.

Аутоматска висећа пластична појилица, за 100 – 120 пилића је округла. Гуменим (или провидном пластичном) цревом појилица је везана за водоводну мрежу. Вода улази преко вентила, који се затвара на потисак, тј. Тежина воде у појилици аутоматски искључује прилив воде. Појилица виси о ужету на којем је осигурач за подешавање висине од пода.

У проточне појилице убрајамо оне у облику жљеба и са капаљкама (нипл). Најједноставнији тип проточне појилице је у облику жљеба, са појидбеним простором од 2 дужинска цм/пиле. Међутим, овај тип појилица се све мање користи из два разлога: мора се заштити жицом с горње стране да се пилићи не иењу и не загађују воду, и троши се доста воде. Зато се у последње време у тову пилића. Из хигијенског (потпуна исправност воде) али и економског разлога (мала потрошња воде) , све више користе појилице са капаљкама (нипл). Појилицу, непосредно повезану за водоводну инсталацију, представља дугачка цев, која на доњем крају има уграђене капаљке (неки типови са заштитним судовима да се не би влажила простирка) , а с горње стране цеви је уређај за подешавање висине према узрасту пилића. Норматив за овај систем напајања је 8 јединки/1 капаљку.

Постоје различити системи развода воде у објекту али углавном вода дотиче у појилице из једног резервоара, који снижава притисак воде, темперира воду и служи за евентуално давање лекова или вакцина.

Појилице се равномерно распоређују по читавом објекту (аутоматске висеће или стојеће) или се протежу целом дужином објекта (проточне). Аутоматске појилице су удаљене једна од друге највише до 4 м. Уосталом, искуство учи да је у тову пилића веома добро инсталирати бар 10 до 15% појили – ца више него што се то технолошким нормативом предвиђа.

Izvor:seoski poslovi.rs

Опрема за узгој товних пилића