Po svojim prehrambenim i lekovitim svojstvima, paškanat ili paštrnak (lat. Pastinaca sativa) spada u najvrednije povrtarske kulture. Koristi se svakodnevno, bogat je vitaminima i mineralima i ima izuzetno pogodan uticaj na celokupan organizam.

Paškanat je vrsta krtolastog povrća, koje izgleda kao šargarepa svetlije boje. Paškanat nam dolazi iz Evrope i Azije. Ovo žilavo krtolasto povrće najbolje uspeva u predelima gde preovladava hladnija klima. Iako je dvogodišnja biljka, poljoprivrednici ga gaje kao jednogodišnju biljku. Može se naći tokom cele godine, a sezona mu je od jeseni do proleća.

Paškanat je dvogodišnja zeljasta biljka, visine 50-100cm. Gaji se u mnogo varijateta. Kao lekovito bilje može se upotrebljavati i divlji paškanat (paštrnak), ali ga ima više podvrsta i biljke su dosta slične, pa je teško razlikovati dobre od loših pošto su neke podvrste i otrovne. Zato se preporučuje da se paškanat kao lekovito bilje koristi samo kao gajeno.

Sastav paškanata

U svim delovima biljke ima etarskog ulja, a najviše u plodovima (1,5 – 3,5%). U listu ima oko 50mg% vitamica C. U korenu, delu koji se načešće koristi kod ove lekovite biljke ima oko 10% šećera, 4,5% pektina, 3,5% belančevina, 1% skroba, 0,5% masnog ulja, 0,3% etarskog ulja, kao i velike količine vitamina B3. Paškanat je generalno veoma bogat belančevinama, ugljenim hidratima, celulozom, natrijumom, cinkom, manganom, bakrom, folnom kiselinom i vitaminima PP, A, B i E. U korenu paškanata se. Sadržaj šećera u paškanatu je viši nego u drugom krtolastom povrću – cvekli, repi, šargarepi, kelerabi i komoraču.

Kako da odaberete i čuvate paškanat

Uvek tražite sitne ili srednje korene, jer su veći više fibrozni. Birajte tvrđi paškanat, a izbegavajte one koji po sebi imaju braon mrlje ili čudne nabore. U frižideru se čuva neopran i uvijen u papiru. Kao i krompir, može se čuvati na tamnom i suvom mestu, gde nema direktnog kontakta sa sunčevom svetlošću.

Korišćenje

Mlad i sitan paškanat ne treba guliti, već ga samo treba dobro obrisati. Stariji paškanat se mora guliti i nakon toga iseći. Ako je sredina mnogo tvrda, treba je ukloniti.

U kulinarstvu se ovo povrće koristi sveže ili samleveno, gde se čuva u zamrzivaču. Paškanat daje aromu raznim jelima sa ili bez mesa. On je osnovni dodatak jelima sa mesom i krompirom. Listovi mu mogu poslužiti kao začin i ukras za pojedine salate. Osim što se može kuvati, od paškanata se može napraviti i pire, a takođe se može ispeći zajedno sa drugim krtolastim povrćem ili da se iseče na tanke listiće i da se napravi čips od njega. Veliku primenu ima u raznim supama, čorbama, paprikašima, salatama i đuveču. Njegov ukus podseća na drugo povrće – artičoku.

Korisna svojstva paškanata

Povrće beličaste boje, koje pak i ne privlači svojim izgledom je veoma korisno za zdravlje čoveka. Sadrži važne hranljive materije koje odgovaraju svim krvnim grupama. Paškanat ima antireumatsko i antitoksično dejstvo, a deluje i kao prirpdni diuretik. Otvara apetit, a zbog visokog sadržaja vlakana, paškanat reguliše rad želudačno – crevnog trakta i pomaže kod konstipacije.

Poboljšava rad bubrega, deluje i na rad srca, pluća, jetre. Reguliše krvni pritisak, jača zidove krvnih sudova i srce, reguliše njegov rad, a pomaže i bržem oslobađanju od celulita. U zvaničnoj medicini nije priznata njegova lekovitost, mada se alkaloid pastinacid (u svim delovima biljke) u pojedinim zemljama koristi protiv neuroze, nemira i nesanice, grčeva u želucu i crevima, za bolje varenje. Osim toga, pojačava znojenje i na taj način smanjuje telesnu temperaturu.

Čaj od semena paškanata se preporučuje za lečenje vitiliga, koji se ispoljava kroz bele površine na koži zbog odsustva pigmenta. Čaj se sprema tako što se kašičica semena prelije šoljom ključale vode i ostavi da odstoji poklopljeno sat vremena. Četiri puta dnevno pije se jedna šolja. Posle mesec dana pravi se sedmodnevna pauza, a onda ponovo nastavlja sa terapijom. Lečenje vitiliga je dugotrajno, tvrde narodni lekari, pa je potrebno najmanje sedam meseci. Čajem bi istovremeno trebalo premazivati depigmentisane površine.

Kod kamena i peska u burezima, kao i kod angine pektoris i srčanih neuroza uglavnom se koristi kao ekstrakt. On se pravi tako što se narenda koren paškanata i dve kašičice se potope u dve šolje kipuće vode i ostavi se pola sata, pa se nakon toga smesa procedi i odmah pije. To je doza koja se konzumira triput dnevno pre obroka, a lečenje traje 20 dana.

Agroinfo.rs 

Ovim krtolastim povrćem protiv kamena u bubregu i visokog krvnog pritiska