Svestrana primena ricinusovog ulja u farmaceutskim proizvodima, kozmetici, biodizel, boje, sapun, a nedavno i u prehrambenoj industriji doveli su do toga da se danas sprovodi mnoga istraživanja ricinusovog ulja.

Seme ricinusa je poznato po brojnim zdravstvenim svojstvima, što je najvažnije lekovito ulje kao laksativ i sredstvo za čišćenje. Ricinus je jednogodišnja, a negde i višegodišnja zeljasta biljka. Ima atraktivne listove i cvetove , a naraste od 2 pa u nekim toplijim krajevima i po nekoliko metara u visinu. Poreklom je iz tropskih krajeva i odgovara mu toplo vreme i dosta vlage. Ali sasvim dobro uspeva i u našim krajevima. Neki ljudi ga gaje za ukras, a neki ga gaje kao sirovinu za proizvodnju veoma cenjenog i traženog ricinusovog ulja. Ricinoleic acid (kiselina) je najvažnija komponenta ricinusovog ulja. Upotreba različitih delova ricinusove biljke za lečenje različitih bolesti u tradicionalnim ili narodnim lekovima ima primenu širom sveta.
Ricinoleinska kiselina, glavna masna kiselina prisutna u ricinusovom ulju, ima raznovrsni efekti na gastrointestinalni trakt, uključujući inhibiciju apsorpcije vode i elektrolita , Stimulacija izlučivanje vode u lumen creva i depresija kontraktilne aktivnosti tankog creva. 

Neko može da usled kontakta sa ricinusom ima burne alergijske reakcije. Posebno treba držati podalje decu od ricinusa. Cela biljka je otrovna, a posebno seme. Otrovan je ustvari sastojak ricin. S druge strane ricinus je poznat kao lekovit. Ustvari, koristi se kao sirovina za dobijanje ulja od ricinusa. Ovaj postupak, oko pravljenja ulja, treba prepustiti stručnjacima. Takvo ulje je onda potpuno bezopasno za upotrebu.
Ricinusovo ulje je poznato kao laksativ, odnosno to je stari narodni lek u slučaju zatvora. Mađutim danas se ricinusovo ulje sve više primenjuje u kozmetičkoj industriji. Najviše se koristi ricinusovo ulje za kosu, obrve i trepavice. 

Izvor:lekovitasvojstva

RICINUS kao otrovna biljka ima ŠIROKU PRIMENU u vidu biljnog ulja