Timijan je sličan majkinoj dušici, ali je viši i stabljika mu ne puzi po zemlji, nego raste uspravno do 30 cm; listovi su uži, cvasti nisu tako zbijene i biljka ne raste kod nas divlje, nego se gaji.

Grčki lekar i filozof Galen smatrao timijan (Thymus vulgaris) smatrao ga je najmoćnijim antiseptikom, jer uspešno eliminiše i najotpornije bakterije. Istraživanja su pokazala da biljka sadrži i veće količine gvožđa, kalcijuma, smole, a od vitamina posebno najviše A. Zbog prijatne arome i antibakterijskog svojstva, čest je sastojak pasti za zube. Osim što ih čisti, jača i desni i osvežava dah.

Cvast ima oko 5 ružičastih, 3—6 mm dugačkih cvetića na kratkim drškama. Čašica je cevasta, kratko maljava, zelena ili malo ružičasto-ljubičasta i dvousnata: donja ima dva igličasta, a gornja tri tupa zuba. Krunica je ružičasta; donja je usna opuštena i trozuba.

Najlekovitiji deo je list jer ima najviše etarskog ulja i tanina, kao i gornja polovina biljke dok je u cvetu. Timijan je ukrasna i medonosna biljka, a cveta od juna do oktobra. Samoniklo raste u Sredozemlju, dok se u Srednjoj Evropi uzgaja kao kultura. Sastojak timol je među važnijima, dokazano je da u poređenju sa drugim biljkama slične moći, višestruko jače deluje na mikroorganizme. Zato se timijan i danas koristi kao prirodni antiseptik jer etarsko ulje sadrži velike količine timola i karvakrola, kao i lek protiv kašlja, a stavlja se i u kupke za opuštanje. Često se primenjuje kod bolesti respiratornih organa, jer se pokazalo da efikasno smiruje veliki kašalj kod dece i odraslih. 

Kao začin je izvrstan za ribu i meso. Zbog prijatne arome koristi se i kao dodatak jelima od paradajza i čorbama.

Izvor:zemlja.rs

Timijan ukrasna, medonosna i začinska biljka koja osvežava dah