Kako ojačati poljoprivredno gazdinstvo? Vredne ruke nisu dovoljne!

Foto:unsplash.com

Foto:unsplash.com

Vredne ruke, traktor i parcela dobre zemlje odavno nisu garant za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju.

Rezultate u ovoj delatnosti danas donosi niz veština koje izlaze iz okvira gole obrade zemlje - izrada biznis planova, procena rizika, pristup domaćim i međunarodnim fondovima za podsticanje poljoprivredne proizvodnje, sertifikacija i primena standarda kvaliteta i bezbednosti proizvoda. I, kako najveći broj proizvođača ističe, ključni faktor - plasman.
 
Da bi se uspešno nosile sa ćudima tržišta, manja i veća poljoprivredna gazdinstva u Srbiji prinuđena su da se okreću modernom poslovanju kao jedinom modelu koji garantuje uspeh. To podrazumeva napuštanje koncepta ekstenzivne poljoprivrede - samostalnu obradu više manjih parcela, uz nedovoljne agrotehničke mere, večnu muku sa mehanizacijom i prodaju na tezgi, prenosi portal Ekapija.

Za jačanje gazdinstava, kako ističu sagovornici Novosti, neophodno je i više rada i više znanja - edukacija, primena savremenih rešenja, praćenje trendova u proizvodnji, korišćenje što šireg kruga podsticaja.
 
Dobra okolnost u ovom zaokretu je naklonost velikih trgovinskih lanaca domaćem proizvođaču, posebno kada je u pitanju voće, povrće i meso, ali uz poštovanje svih standarda koji garantuju bezbednost proizvoda.

Ovim putem je prošla Marija Ignjatović, suvlasnica i direktorka preduzeća Novitas Consult iz Šapca, koje se bavi proizvodnjom suvih šljiva. Pripremljeni i upakovani proizvodi ove firme mogu se pronaći u Maxi supermarketima od severa do juga zemlje. Sve što proizvedu i upakuju vredni radnici Novitasa plasira se ovde i ona im godišnje isporuči između 10 i 12 tona suvih šljiva i još skoro 25 tona svežih.
 
- Veliki lanci definitivno preuzimaju primat u plasmanu robe, ali zahtevaju i sertifikate i standarde koji garantuju kvalitet. Na osnovu ličnog iskustva, tvrdim da za većinu proizvođača to nije ni nedostižno niti nesavladivo. Saradnja sa velikim trgovinskim lancima, otvara niz mogućnosti saradnje i sistemski rešava problem plasmana robe - objašnjava Ignjatovićeva, čiji su proizvodi ovenčani najprestižnijim nagradama za kvalitet.

Svoje reči ona ilustruje ličnim primerom, jer sa ovim lancem sarađuje od 2015. godine, a od početna dva proizvoda stigla je do čak - 12. Danas poseduje i "global gap" sertifikat, a u sistem kontrole kvaliteta uvela je i sve svoje kooperante. Podršku je dobila i kao preduzeće koje uspešno zapošljava osobe sa invaliditetom.
 
Poznavalac problematike srpskog sela sociolog prof. Milovan Mitrović jačanje poljoprivrednih gazdinstava vidi u usavršavanju i modernizaciji, ali i povezivanju.
 
- Savremeni zadružni sistem, podržan od države, garantuje da će roba biti proizvedena i najkraćim putem distribuirana do krajnjeg korisnika. To je oproban recept, koji uključuje širenje mreže kooperanata i zahvaljujući kojem proizvođači mogu da dođu do finalnog proizvoda - napominje Mitrović.
 
Da bi poljoprivredno gazdinstvo jačalo i svojim proizvodima efikasnije "napalo" tržište neophodna je svest da je njiva u središtu preduzeća, a da svaki proizvođač mora da razmišlja kao preduzetnik. Zato su važne stručne edukacije i seminari, koji su škola za efikasnu i isplativu poljoprivredu. Ohrabruje što sve više mladih u selima Srbije ovo uviđa i okreće se učenju i ulaganju u sertifikaciju, što ohrabruje i ostakle da krenu istim putem.

Kako ojačati poljoprivredno gazdinstvo? Vredne ruke nisu dovoljne!

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Na obroncima Suve planine, na izlazu iz Sićevačke klisure smestilo se selo Tamnjanica, koji mnogi danas nazivaju srpskom Provansom. Zahvalujući svom položaju, ruža vetrova ovde ne prestaje tokom cele godine, a to su kažu idealni uslovi za gajenje brojnih autohtonih vrsta biljaka, voća i vinove loze.

U nekom selu živeli su čovek i žena, čovek na njivi, a žena radila u kući. Čovek bi odmah, čim bi dan osvanuo, uhvatio volove i otišao u polje orati, a žena bi ostala kod kuće radeći, te bi mu uvek donela ručak na njivu.

Od početka godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare, a među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

Opalo lišće ispod drveća je vredan biološki materijal za pravljenje komposta. Ako je zaraženo, napraviće više štete nego koristi i treba ga ukloniti.

Život jedne prosečne sredovečne žene koja nije u stalnom radnom odnosu u nekoj firmi, već samo domaćica u Srbiji. Znate li šta to znači? Ne, ne znaju svi! Znaju samo one žene koje tako žive!!

Prema podacima, broj poljoprivrednih gazdinstava se od 2012. godine do današnjih dana smanjio za 62.000.

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета