Ne može se poreći da su pčele važan deo našeg ekosistema. Međutim, o njima se zna mnogo više od puke proizvodnje meda i oprašivanja naših biljaka. Sledi sedam činjenica o pčelama za koje možda ranije niste čuli.

1. Pčele se mogu setiti ljudskih lica

Čak i ako im je mozak mali, pčele mogu da odaberu pojedinačne osobine na ljudskim licima i prepoznaju ih tokom ponovljenih interakcija. Njihova perceptivnost im omogućava da se prepoznaju, kao i da prepoznaju cveće koje posećuju, kako bi se kasnije mogle vratiti i sakupiti više polena.

2. Izraz “medeni mesec” potiče od pčela i njihovog meda

Med je bio sastojak najranijih poznatih alkoholnih pića, posebno medovine, koja je fermentisano piće od meda. Medovina je igrala značajnu ulogu u nordijskim ceremonijama venčanja jer se veruje da novopečeni parovi moraju da popiju veliku količinu napitka napravljenog od meda tokom prvog ciklusa punog meseca ili meseca svog braka. Ovo je jedno od objašnjenja izraza “medeni mesec”.

3. Košnicom upravlja stroga hijerarhija

Da bi obezbedile efikasnost u svakodnevnom radu, pčele slede strogu hijerarhiju u svojoj košnici. Postoje tri vrste medonosnih pčela, a sastoje se od matice, radnica i trutova. Košnice dobiju samo jednu maticu i ona je najveća i najdugovečnija među stanovnicima. Osim toga, ona je jedina ženka koja polaže jaja (oko 1.000 jaja svakodnevno godinama). Trutovi su odgovorni za oplodnju jajašaca jer je njihova jedina funkcija oplodnja matice pre nego što umru nakon parenja. I na kraju, radničke pčele su sve ženke i jedine sa ubodima. Izgledaju kao matica, ali su manje i nisu sposobne da polažu jaja.

4. Linija odbrane nekih vrsta pčela su džinovske kugle toplote

Kako klimatske promene menjaju ponašanje nekih predatora, neke vrste pčela koriste svoje termoregulacione sposobnosti da bi obezbedile svoj opstanak. Naučnici su primetili da japanske medonosne pčele preuzimaju mogu uništiti gigantske stršljene koji napadaju košnice i jedu pčele. Ovi stršljeni su takođe poznati i kao stršljeni ubice. Udružene pčele stvaraju džinovsku kuglu oko stršljena i koriste iste tehnike koje koriste za povišenje temperature u košnici kako bi osvajača skuvale živog.

5. Pčele se koriste za proučavanje serijskih ubica

Kriminolozi su razvili statističku tehniku koja se naziva geografsko profilisanje (GP) za proučavanje zločina koji se ponavljaju, poput provala i serijskih ubistava. Još 2008. godine, tim istraživača posmatrao je pčele u poseti različitim cvetovima i pokušao da locira njihovu košnicu na osnovu postojećih GP tehnika. Otkrili su da su oblici ishrane pčela pouzdani i predvidljivi kao i ljudi. Sada stručnjaci za kriminologiju koriste uvide iz obrazaca pčela da bi usavršili metode geografskog profilisanja.

6. Pomažu poljoprivrednicima da uzgajaju bolju hranu i biljkama da bolje rađaju

Pčele su poznate kao vodeći oprašivači ekosistema. Njihova pomoć u oprašivanju ne samo da voćkama omogućava rađanje, već ih i podstiče na obilnu proizvodnju plodova, povećavajući na taj način šanse za sigurnost hrane u zajednici ili zemlji.

7. Neke pčele mogu “stariti unazad”

Baš kao u filmu „Neobični slučaj Bendžamina Batona“, neke pčele mogu “stariti unazad”. Kada nedostaje mladih pčela radilica, starije pčele se vraćaju na energičniju, mlađu verziju sebe da preuzmu odgovornost. Istraživači trenutno istražuju ovaj fenomen kako bi dobili jasniji uvid u osnovne mehanizme i potencijalne primene starosne demencije kod ljudi.

Agroinfo.rs/agriculture.com.ph

NEVEROVATNE ČINJENICE: O malim bićima koja mogu “stariti unazad”