Пут до пчеларског успеха није ни мало кратак, али је зато сладак.

Свако ко се одлучи да постане пчелар треба имати на уму, да је пчеларство пољопривредна грана. Па, као што је успех било које пољопривредне гране на првом месту условљен природним приликама и неприликама, тако је тим истим приликама и неприликама подвргнуто и пчеларство.

Једном непожељне кише, други пут непожељне суше, неповољне ваздушне струје у времену излучивања нектара, па мразови, предуге и оштре зиме, непријатељи пчела, болести и друге незгоде, све такве неприлике могу у некој години сваки успех избрисати.

Онај, који хоће да се бави пчеларењем, не сме само рачунати колико једна кошница може дати, него треба бити спреман и на то, колико може и штете имати.

Ко је у пчеларску привреду упућен, тај веома добро зна, да на пример, у десет година може рачунати на три уносне и да ће му оне донети леп приход. Добитак из ових година треба знати распоредити на неродне године. Који пчелар рачуна другачије, тај ће се веома преварити. Постоје основна правила која треба поштовати ако жели да пређе пут до пчеларског успеха.

Пчелар мора бити спреман, не само да за добијени мед згрће новац, већ мора бити спреман и на неке тешкоће, када ће једва толико добити, да пчеле спасе од глади.

Па свако и не може бити пчелар. Да неко стварно постане пчелар, мора имати урођене склоности за то, као што такве склоности треба имати и за сваки посао, за свако звање и за сваку науку.

Као што се ни у једној пољопривредној грани не може доћи до прихода и добитка, ако за то не постоји подлога (земља, алат, итд.), помоћу чега се приход и добитак извлачи, тако је једнако и у пчеларству (набавка кошница, пчела, прибора итд.).
Али у пчеларству, нарочито привредном, постоје и посебни услови за успех, а то су:

1. пчелиња паша, 2. добар пчелар, предан и вешт у послу, 3. подесан систем кошнице и према томе одговарајући систем рада, 4. матичаре и помоћне кошнице на пчелињаку.

Ко хоће пчеларити треба најпре да проучи која врста паше у околини постоји и да ли је има у толикој мери, да би могао успешно пчеларити. Да би то проверио, мора ствар најпре теоретски проучити. Мора, наиме, знати које су биљке медоносне, па тада испитати има ли таквих и у којој количини у крају, где хоће пчеларити. Ако се у томе крају налази неки добар пчелар најбоље ће учинити да код њега упозна, како његово пчеларење напредује.

Него, иако су прави пчелари добри и сусретљиви људи, има их и који ће прилике преувеличати (то су од реда пчелари аматери), а други ће прилике црно приказивати (то су шкрти и саможиви). Пчелар нека, дакле, верује само у оно, што је темељито испитао и проверио.

Где нема довољно паше за пчеларење, тог најглавнијег услова за успех, биће најбоље с пчеларењем и не започињати, јер би то личило на градњу млинске воденице тамо где нема воде.

При повољним приликама паше и неуки ће пчелар постићи неки успех. Али где је паша лоша, тамо неће успети, па ма и сви остали и најбољи услови постојали.

Ако у месту постоји само нека, или на пример само једна паша, пчелар мора бити спреман на сељење пчелињака. Каже се: "На осовини роди мед". Сељење на пашу уносан је, али и најтежи пчеларски посао, а повезан и са несигурности у успех, а сигурности трошкова. Трошкови су неизбежни, а и најбоља постојећа паша може изненадно да подбаци.

Да у пресељавању на испашу буде успеха, треба најпре добро упознати прилике оног краја, где смо одредили да пчеле преселимо и да смо у тај посао темељито упућени.

Да би успех био постигнут, мора пчелар и с временом да слободно располаже тако, да ће сваки посао на пчелињаку извршавати тачно и правовремено. Пчелар се мора оставити свих рђавих навика, које би га одвраћале да послове на пчелињаку да би посвршавао у реду.

Да би се у послу што боље увежбао и поучио, мора будно пратити пчеларску књижевност, а посебно пчеларске часописе. Велика ће бити корист пчелару да обилази пчелињак напредних пчелара, јер ће од њих много научити.

Није добро почињати с већим бројем пчела и са улагањем већег капитала. Довољно је почети са 5 кошница (најмање са три), па пчелињак постепено увећавати. Тако се повећава и искуство, а умањује и многа штета, у коју почетник лако упадне.

Добар пчелар не сме бити похлепан на мед. Он мора настојати да му пчеле, за сваки случај, имају увек довољно хране, а да одузима само вишак, и то само зрео мед.

По излету пчела и по њиховом понашању нека се пчелар добро увежба да зна оценити, како му које друштво стоји, а да га често не прегледа. Велика је невоља, ако је пчелар одвише радознао, па често отвара кошнице и као их прегледа. Поред осталих непријатности нека пчелар зна, да код сваког отварања кошнице, а нарочито кад употребљава димилицу, губи до четврт килограма меда, па и више.

О стању сваког појединог друштва мора водити белешке и за то треба да има бележницу за поједина опажања о сваком пчелињем друштву, све радове, које је у поједином друштву извршио, с назнаком, и како је шта извршио.

Пре сваког рада на пчелињаку, нека пчелар добро размисли, шта треба и како ће урадити.

У току зиме, а најдаље до почетка марта, вредан пчелар мора спремити све потребно за пчеларску сезону, која долази. Уз потребан прибор нека су му и нове кошнице готове и сви поправци извршени, једном речи, све до последње ситнице нека му је у реду, како се не би догодило оно: "Гради кошницу, кад му је рој на грани".

poljoprivrednisavetnik.com

Пут до пчеларског успеха