Иако је чачански крај од давнина познат по добрим воћарима, последњих година у овом граду је све више и одличних повртара. Један од њих је Данило Брковић из места Трбушани, који је у западној Србији чувен по свом врхунском парадајзу. Ипак, он каже да је лакше одгајити сопствену децу него младе биљке парадајза.

Породица Биковић из места Трбушани код Чачка у том крају важи за одличне повртаре већ више од 100 година. Ипак, озбиљнијом, интензивном пластеничком производњом баве се од 90-их година прошлога века. Последњих година, Биковићи су се одлучили да гаје искључиво парадајз и управо је то култура по којој су они најпрепознатљивији.

Временом, како се увећавало тржиште њиховог парадајза, растао је и број пластеника под тим поврћем. Данас је Данило један од највећих повртара у свом крају.

Данило Брковић, повртар из Чачка, каже: „У западној Србији има неколико повртара који озбиљно раде интензивну производњу парадајза. Ми ћемо ове године произвести негде око 90.000 биљака. Тај број односи се на сукцесивну производњу, јер ћемо са бербом почети почетком јула, а она ће трајати све до краја новембра."

Тренутно Биковићи узгајају парадајз на готово 5 хектара земље, од којих радна површина заузима 3 хектара. Ипак, Данило каже да је пластеничка производња у Србији слична лутрији јер се никада не зна ни по којој цени ни где ћете моћи да продате ваше поврће.

Дакле, неизвесност је велика, а ризик још већи. Зато, каже Данило, само онај ко има велико срце може да игра ову игру, онај ко нема - боље је да и не почиње. Уз то, не могу ни сви играчи да буду добри произвођачи парадајза.

„Искрено, ја имам и малу децу, па мало гледам то и кроз гајење деце. Много је једноставније одгајити дете него квалитетан расад парадајза. Једноставно, од оног тренутка када 20. јануара ставите прву семенку, па до првих плодова, које почињете да берете тек од 20. јуна до 1. јула, сваки дан живите са том биљком."

Данило је ове године сам произвео и расад парадајза. Ово је још један тежак и веома важан посао и он је, каже, задовољан како га је обавио. Ипак, код парадајза увек морате да будете на опрезу и да сваку његову фазу пратите са много знања и љубави. Нас је овога пута интересовало како он расађује своје младе биљке парадајза и на шта највише обраћа пажњу.

„Увек је важан стерилан супстрат, контејнерска производња расада, пресађивање у чашу, потапање у било које средство које може да задовољи све што треба и добра нега расада. Она подразумева велико проветравање, али не смете да правите ни велике осцилације у дневној и ноћној температури. Наиме, најбоље је ноћну температуру смањити максимално да се биљка не би издужила."

Прошле године цена парадајза била је најбоља у последњих чак 15 година. Зато је ове године међу повртарима много више заинтересованих за гајење те културе. С тим у вези, уколико не буде извоза, већ се сада процењује да ћемо имати огромне вишкове.

Зато, уколико сте се и ви ове године одлучили да гајите парадајз, потрудите се да то радите правилно и успешно јер конкуренција је велика и јака.

Какво је стање када је реч о едукацији повртара у овом крају, да ли се стање мало поправља и да ли су људи увидели значај доброг и квалитетног парадајза?

„Ја сам релативно млад, али сам принуђен људима да дам по неки савет. Учим од старијих колега и трудим се све више да учим. Мислим да људи треба много више да се интересују, много више да се распитују и уче да би дошли до праве производње."

„Сваким даном сазнаје се нешто ново и никад до краја нећеш знати целу производњу. Године никада нису исте, нити број сунчаних дана годишње. Ми у производњи можемо да утичемо само на кишу и не дозволимо јој да падне у пластеник, а све остало је у Божијим рукама."

 Agromedia.rs

Ако желите да имате децу, прво пробајте са гајењем парадајза