Endivija je povrće koje svojim izuzetnim nutritivnim vrednostima i specifičnim ukusom predstavlja pravi užitak za sve ljubitelje ove namirnice.

Lako se gaji i može se brati veći deo godine. Dobro podnosi slab mraz, ali zimskim usevima potrebna je zaštita. Konzumiraju se mladi izdanci, beru se pojedinačni listovi ili izbeljene zrele glavice. Zimi, kad je količina sunčeve svetlosti manja, uspeva bolje od zelene salate. U nekim evropskim državama endiviji se poklanja mnogo više pažnje, pa se tako razlikuju dva tipa: tamnolisna sa nazubljenim listovima i bataviljski tip, sa širokim i ravnim lišćem. Endivija latinski naziv: Cichorium endivia var. latifolia  je dvogodišnja kultura iako se proizvodi i troši kao jednogodišnje povrće.

Zeleno lišće endivije jestivo je samo dok je mlado, zato što je tada znatno bogatije mineralnim sastojcima i vitaminima. U listovima jedne glavice nalazi se oko 17 miligrama vitamina C, a sadrži i beta karoten. Energetska vrednost endivije znatno je veća od salate jer je bogatija proteinima, šećerom i polisaharidima. Mlečni sok ovog povrća sadrži gorke materije koje su veoma korisne i potrebne organizmu jer podstiču izlučivanje mokraće.

Za rast biljke najpovoljnija je umerena vlažnost zemljišta od 60 do 80 % poljskog vodnog kapaciteta i relativna vlažnost vazduha oko 70 %. Ima velike zahteve za vodom, pa se u gajenju koristi sistem za navodnjavanje (najčešće kap po kap). Plodored za endiviju iznosi 2 godine. Dolazi kao kasna kultura u proizvodnji posle ranog krompira, ranog kupusa, prolećne salate, graška, pasulja mahunara, spanaća. Zemljište se priprema pred sadnju kada se i đubri. Temeljna obrada zemljišta uvek ostaje jesenja, kao nezamjenjiva i nedostižna kao i višestruko korisna. Prinos endivije iznosi od 30 - 40 t/ha, a iznosi iz zemljišta oko 150 kg azota/ha, 50 kg fosfora/ha, 250 kg kalijuma/ha , 60 kg/ha CaO (kalcijum oksid) i 18 kg/ha MgO (magnezijum oksid). Biljka najviše hraniva troši u drugoj polovini vegetacije. Osetljiva je na visoku koncentraciju tečne faze zemljišta.

Endivija se može direktno sejati na otvorenom i to preciznom sejalicom. Potrebno je 1,5 do 2,5 kg semena/ha. Češći je gajenje iz rasada. U zavisnosti od vremena sadnje ona se gaji na otvorenim gredicama ili u kontejnerima sa supstratom. Dobar rasad mora da ima najmanje 5 razvijenih listova.  Sadi se sredinom avgusta na gredice ili na ravnu površinu uz razmak redova 30 - 50 cm kao i razmak u redu 20 - 30 cm. Manji razmak pospešuje rast.

Uz izbor odgovarajućih kultivara u najpovoljnijim lokacijama endivija se bere od sredine decembra do sredine aprila kada već počinje prorastanje. Bere se onda kada je rozeta postigla svoju punu veličinu. Unutrašnji listovi rozete su sasvim svetli ili žuti. Ovo se postiže sazrevanjem rozete desetak dana pre berbe, kada je biljka sasvim suva. Po potrebi može se brati nešto ranije. Potpuno razvijena rozeta dostiže masu do 1 kg. Bere se rezanjem rozete u zoni korenovog vrata, a zatim očisti od starih požutelih i oštećenih listova. 

Najpovoljnija temperatura za uskladištenje endivije je temperatura od 0 °C i relativna vlažnost vazduha 90 – 95 % uz obilno strujanje vazduha. U ambalaži obloženoj PE folijom može se održati 20 dana.

Probajte izmešati endiviju s klasičnim sastojcima za grčku salatu (krastavac, rajčica, masline, luk i feta sir) pa ako je poslužite samo uz hleb, dobi ćete izvrstan međuobrok, a s pečenim krompirom lagani bezmesni obrok. 

Izvor:agroklub.rs

Endivija biljna salata: Kako je gajiti i koristiti