Супстрати, најчешће смеше више компоненти органског или неорганског порекла, са или без природне земље, морају (као 1 природно земљиште) имати довољно приступачних храмва са нормалном концентрацијом земљишног раствора; добре водноваздушне особине; оптималну киселост; у супстрату не сме да има патогена и штетних материја а уз то треба да се користи дуже време.

Супстрати морају бити прилагођени врсти и начину гајења поврћа у заштићеном простору.

За производњу поврћа користи се више врста смеша – супстрата.
За земљишне смеше се користе земља, органска и минерална ђубрива, тресет, песак или синтетички материјали (вермикулит, перлит) у виду гранула, затим слама и струготина. Ове смеше користе се за производњу расада, за прављење хранљивих коцки, као и за гајење поврћа у тунелима и пластеницима. Органо-минералне смеше садрже 40-60% тресета, 20-30% лаког песковитог земљишта и 20-30% згорелог стајњака или компоста.

Користе се за производњу расада. Веома је добро да се некој од основних органских материја дода зеоплант (25—30%). Зеоплант је зеолит оплемењен Н, П, К, Ца и Мг. . .

Минерално-органску смешу чини земља из ораничног слоја лаксих типова земљишта којој се додају органска ђубрива (10-40 кг/м2).

Синтетичке (вештачке) мешавине су смеше тресета или других органских матења са вермикулитом или перлитом са каменом вуном или су чисти синтетички супстрати (камена вуна, нпр. гродал, минерална вуна и др.). У овим супстратима биљке усвајају хранива из хранљивих раствора који га повремено влаже.

Чисти појединачни супстрати (органски и синтетички) користе се за производњу расада, за ожиљавање резница, прорастање луковица лли тамо где нема квалитетног природног земљишта. Тако се за ожиљавање користе песак, тресет, компост, тресетне, саксије и перлит.

Физичка И хемијска својства основног супстрата опређерјују његову улогу, правила мешања и удео у хранљивим смешама. У једноставним мешавинама (тзв. пропорционалне мешавине) својства су одредена запреминским односом компоненти, односно њиховим особинама. При справљању смеше примењују се метод додавања (без интеракције) и метод замене и попуњавања (нпр. материјалу велике порозности додаје се матењал фине структуре и могућности супституције). Супстрати могу бити физички, хемијски неактивни и физичко, односно хемијски неактивни.

Физички је активан ако задржава приступачну воду за биљке, а хемијски је активан ако омогућује ањонску и катјонску размену. Према физичко-хемијским својствима супстрата одређује се технологија гајења посебно наводњавања и ђубрење. Најчешће се разликују супстрати за производњу расада (природни супстрати) и за гајење поврћа, кад се, поред природних, користе и синтетички супстрати.

У земљишним смешама основу чини чиста, незакоровљена, хумусна земља (тзв. баштенска земља) без остатака пестицида. Веома често користи се ледина (лединска земљишта, бусењача), која се добија љуштењем природних или гајених травњака. Земља се љушти плугом у слоју око 8 цм. Овако добијене лединске плоче слажу се у призму ширине 2-3 м и висине 1,5-1,8 м (трава се окреће на траву). Ради убрзања разградње додају се свеж стајњак и кречни прах и то наизменично између слојева земље. Призма се залива осоком или размућеним стајњаком. У току године се ова призма прелопата 2—3 пута и после 1—2 године земља се користи за мешавину. Ако овако припремљена земља има киселу реакцију додаје се креч и то у зависности од пХ вредности.

Баштенска земља и лединска земља учествују у смешама од 40-75%.
Хранљиву вредност земљишним смешама дају згорели и полузгорели стајњак, компост(обичан, специјални или глистењак) и топлолејска земља.

Свеж стајњак, као органско ђубриво, пре употребе, пролази кроз природну биотермичку обраду. Слаже се у облику купе, произвољне дужине а ширине 3-4 м и висине 2-2,5 м. У присуству ваздуха термофилни микроорганизми доводе до сагоревања (минерализације) при чему највиша температура, тзв. јара, може бити 50—70 Ц. На таквој температури уништавају се многе штеточине.

За земљишне смеше користи се полузгорели односно згорели стајњак. Квалитет стајњака зависи од врсте домаћих животиња, начин исхране, начина исхране, простирке и дужине ферментације. У просеку згорели стајњак садржи од 17—20 % органске материје, 0,5-0,9% Н, 0,15-0,30% П:05 0,5-0,8% К20, 0,06-0,6% ЦаО и 0,02-0,2%

МгО и најчешће је слабо киселе до неутралне реакеије. У земљишмм смешама згорели стајњак или компост чине 20-40%.

Izvor:seoski poslovi

Гајење поврћа на субстрату у пластеницима