Броколи припада породици купусњача (Брассицацеае олерацеае) и гаји се због зеленог пуног цвета – цвасти и веома је сродна са карфиолом.

За разлику од карфиола, на броколи се осим централне руже развијају мање цвасти на бочним изданцима, које се постепено беру и могу се искористити. Мање је заступљена у исхрани од карфиола, али многи не знају да има високу прехрамбену и здравствену вредност. По прехрамбеној вредности има већи садржај угљених хидрата, беланчевина, масти, витамина и минерала од карфиола. У прилог томе иде чињеница да кувани броколи има више Ц витамина него поморанџа, а количина калцијума у броколи је већа од количине калцијума у чаши млека.

Само један комадић овог поврћа садржи више влакана него кришка црног хлеба. Броколи је такође један од најбољих извора витамина А који постоје у природи , због чега му се као и због осталих вредних састојака приписују антиканцерогена својства. Пошто садржи различите биолошки активне састојке, као и антиоксиданте, помаже у превенцији очне мрене, срчаних обољења и смањује ризик оболевања од карцинома.

На собној температури брзо увене, па је треба чувати у фрижидеру, на температури од 4°Ц.

Кувањем губи витамине, па се препоручује спремање на пари или се може пржити. Осим коришћења у свежем стању, може се чувати и замрзавањем. Броколи захтева ниже температуре гајења него остале купусњаче, али је осетљива на ниске температуре и јачи мраз.

Гајење

Најбоље успева на температури од 15-18°Ц и због тога је њена производња могућа у рано пролећном и јесење-зимском периоду. Да би формирала ружу, током вегетације мора проћи одређени период изложености ниским температурама, најчешће нижим од 10°Ц. То се посебно односи на јесењи узгој, кад се због високих температура интензивније развија лишће, па ружа остаје ситнија.

Дуги дани и топле ноћи убрзавају цветање код броколе. У раном пролећном узгоју, ниске температуре могу утицати на ранији почетак формирања цветова, због чега остају ситнији. Уколико неповољни услови гајења доведу до дужег прекида или ограничења вегетативног раста у ранијим фазама развоја биљке, могу изазвати почетак развоја пупољака.

Пупољчење је физиолошки поремећај цветања, који настаје услед утицаја ниских температура. Долази до прераног формирања мањих цветних ружа. Уколико су биљке у расаду гајене на температури испод 10°Ц или ако су изложене периодима хладног времена, од 0-10°Ц, као и недостатак азота или другог минералног елемента, закоровљеност или напад штеточина могу проузроковати пупољчење.

У вегетативној фази, броколи може поднети краткотрајне ниске температуре, до -10°Ц , али цветови страдају и код -5°Ц. Уколико је брокола изложена ниским температурама двадесетак дана, биљке формирају мале централне цвасти и мали број бочних изданака. Високе температуре такође утичу неповољно, јер изнад 25°Ц долази до формирања ситних и растреситих цвасти, које се јако брзо отварају.

Броколи захтева средње тешка, плодна земљишта са високим садржајем органске материје. С обзиром да је брзо растућа култура, ђубрење земљишта се треба заснивати на претходно урађеној хемијској анализи земљишта, којом се утврђује и киселост земљишта.

Оптимална киселост, тј. пх вредност је између 5,7 – 6,5, а за гајење броколе толерантна пх вредност је до 7,5. Треба избегавати тешка, као и лака песковита земљишта, а најбоља су песковито иловаста до глиновито иловаста земљишта. Због плитког кореновог система, брокола је осетљива на кретање влаге у земљишту, а захтеви за водом су као код осталих купусњача.

Долази на прво место у плодореду. Добре предкултуре су махунарке, краставац, млади кромпир и траве, а за производњу касне броколе стрна жита. Због велике лисне масе, веома добро реагује на ђубрење стајњаком.

Осетљива је на недостатак микроелемента бора (Б) који узрокује црњење и шупљикавост стабла, а сами пупољци су мањи. С обзиром на услове успевања и дужину вегетације брокола је значајна култура у интензивном повртарском плодореду. Гаји се као рани, средњерани, односно средњекасни усев.

Температурни стрес, обилно ђубрење азотом и претерано наводњавање могу изазвати појаве физиолошких обољења шупљег стабла и смеђе цвасти.

Производи се најчешће преко расада као остале купусњаче, а расађује се на растојање 60 џ 40-50 цм. Добро је да се садња обави у влажно земљиште, после кише или се земљиште пре садње залије.

Да би створили добар водно-ваздушни режим, односно спречили стварање покорице и ницање корова, примењује се међуредно култивирање.

Берба брокола почиње кад је ружа чврста, без отворених цветова, тежине 300-500 гр, са дршком дужине најмање 12 цм. Време оптималне зрелости траје само неколико дана јер послије долази до отварања цветова.

Приноси се крећу од 15- 30 т/ха главне цвасти-руже, а 0,5-3 т/ха секундарних цвасти.

Izvor: agroeko.net

Како узгојити броколи