Iako su po sastavu i ukusu slični, njihove nutritivne vrednosti kao i zdravstveni benefiti se razlikuju, kao i njihova namena. Postoje nijanse zbog kojih je blitva pogodnija za dijabetičare, dok je spanać idealan za trudnice zbog količine gvožđa.

Šta im je zajedničko?
- Svo povrće sa tamnozelenim listovima je bogato gvožđem
- Poseduju u najvećoj meri vitamin A i vitamin K
- U blitvi, spanaću i zelju se nalazi kalcijum koji se gubi termičkom obradom, zato se svo ovo povrće termički tretira vrlo kratko
- Sva tri zeleniša poseduju lutein i zeaksantin, kao i antioksidanse

- Folate naročito sadrže mladi spanać, blanširana blitva i zelje. Folati su veoma važni nutrijenti za naš organizam budući da smanjuju simptome depresije i drugih psiholoških poremećaja.
- Bogati su pigmentom hlorofilom
- Sadrže oksalnu kiselinu potrebnu za pravilno funkcionisanje nervnog isstema
Šta im je različito?

Blitva - Više studija pokazalo je da određeni sastojci u blitvi pomažu u regulisanju nivoa šećera u krvi. Blitva sadrži alfa-lipoensku kiselinu, antioksidans koji pomaže metabolizmu glukoze, odnosno šećera, poboljšava memoriju, generalno neutrališe slobodne radikale i na taj način štiti druge važne sisteme u organizmu. Ovaj zeleniš sadrži i veću količinu nitrata  koji regulišu krvni pritisak i sportistima poboljšavaju fizičke performanse.

100 grama blitve ima samo 20 kalorija kao i:

- vitamine A i C,
- gvožđe (2.3 mg/100 g),
- magnezijum (86 mg/100 g)
- i kalijum (549 mg/100 g)
Blitva sadrži i proteine i dijetetska vlakna koji isto tako održavaju nivo glukoze u krvi stabilnim. Zato se smatra da je blitva odlično povrće koje bi trebalo da bude prisutno u ishrani osoba sa dijabetesom.

Spanać - Osim za generalno stanje organizma, spanać je pogodan i za zdravlje kostiju, kože i kose i regulisanje krvnog pritiska. Spanać preventivno deluje i štiti od potencijalnog kancera.

100 g kuvanog spanaća ima samo 23 kalorije i 2 g vlakana
Kao i:

- 20% dnevnih potreba za gvožđem (3,6 mg)
- 22% za magnezijumom (87 mg).
- 47% preporučene dnevne doze mangana (0,9 mg),
- 14% za kalcijumom (136 mg)  
- 13% za kalijumom (466 mg)
Sirovi spanać u odnosu na druge zeleniše sadrži oksalnu kiselinu u najvećoj količini. Ta kiselina smanjuje apsorpciju gvožđa i kalcijuma, ali se kratkim blanširanjem može neutralisati. Količina oksalne kiseline u listovima se povećava kako spanać stari, zbog čega je najbolje konzumirati mladi spanać koji ima blag ukus nalik zelenoj salati.

Zelje - Koristi se slično kao i spanać. U odnosu na ostale zeleniše ima značajno više lekovitih materija zbog čega se zelje kroz istoriju koristilo i kao lek.

Oblozi od zelja ublažavaju opekotine i žuljeve. Čaj napravljen od korena zelja ublažava tegobe čira na želudcu.  Ukus zelja može biti i blago gorak ali je uglavnom neutralnog ukusa. Najbolje je brati ga i konzumirati dok je još mlad.

Zelje se danas koristi sporadično u sastavu pojedinih jela. Koren zelja sadrži i taninsku kiselinu u najvećoj meri koja pogodno utiče na regulisanje krvnog pritiska i druge kardiovaskularne probleme.

100 grama svežeg zelja sadrži: 22 kalorije
Kao i:

- 0,8 g celuloze
- 48 mg vitamina C
- 0,4 mg vitamina B3
- 0,17 mkg vitamina B5
- 03 mg magnezijuma
- 18 mg natrijuma
- 2,4 mg gvožđa
- 43 mg fosfora
- 50 mg kalcijuma,
- 290 mg kalijuma
Nijanse su te koje odlučuju koji zeleniš ima više zdravstvenih benefita od onog drugog. Ukus i primena su presudni, kao i to koliko je neka namirnica zastupljena u kom delu godine. Proleće i leto su idealni za mlade zeleniše, dok se spanać može naći i u jesen ali opornijeg ukusa.

Kako biste iskoristili sve ove benefite potrebno je da se zeleniš nađe na trpezi ujednačeno i redovno, kao i uz kombinaciju sa mesom ili drugim povrćem kako bi se svi nutrijenti jednako apsorbovali u organizmu.

Izvor: organicnet.co

Razlike koje moramo znati: Spanać, Blitva ili Zelje