Шпаргла је сезонско поврће и њени изданци се беру у у мају и јуну. У Европи се више цени бела шпаргла, иако зелена има бољу хранидбену вредност. Специфични мирис и укус потиче од етеричних уља, тирозина и метилмеркаптана, гликозида, јантарне и аспарагинске киселине, аргинина, холина, сапонина и флавоноида. Шпаргла се цени као дијетално поврће нарочито за дијабетичаре.

Морфолошка својства шпаргле
Шпаргла је трајница, са животним веком 15 и више година. Она има способност да у неповољним условима уђе у мировање и одбаци наџемне делове. Ситно и нежно корење има адсорпциону функцију, а велика маса корена дебљине око 5 мм служи за депонирање резерви за раст нових наџемних органа након периода мировања. Дебело корење одумире након 3 године, а изнад нега развије се ново на горњем делу поџемне стабљике, ризома, што је разлог поступног дизања поџемног бусена.

На разгранатом ризому при крају активне вегетације, у јесен, формирају се пупољци, који ће у следећој вегетацији дати нове биљке. На четверогодишњем до петерогодишњем ризому може бити 10 – 15 или чак 30 пупољака.

У почетној фази раста, када су стабљике (изданци) дуги 15 – 25 цм, дебели на бази 1 – 4 цм, са затвореним врхом и приљубљеним љуспастим листовима, користе се као поврће. Шпаргла почиње да цвета у другој или трећој години, а затим цвета сваке идуће године. Биљке које имају мушке цветове имају више изданака (стабљика). Плод је сочна бобица величине зрна грашка, у физиолошкој зрелости црвене боје, с највише 6 семена неправилно округлог облика. У 1 г може бити 40 – 60 семена.

Агроеколошки услови за гајење шпаргле
Температура
Семе шпаргле споро клија, а минимална температура клијања износи 15 °Ц. Потапањем семена у топлој води четири до пет дана (29 – 32 °Ц) може се знатно поспешити ницање. За раст и развој повољне су температуре од 12 – 26 °Ц.

Вода
У време активне вегетације оптимална је количина падавина 240 мм, а од тога у јулу и августу 160 мм. Према томе, у неким подручјима шпаргла се може узгајати и без наводњавања, али тамо где су честе дуготрајне летње суше, само наводњавање може осигурати добар принос следеће године.

Земљиште
За гајење су погодна лакша земљишта, мањег физичког отпора и боље аерације (водо-ваздушног односа). За производњу беле шпаргле погоднија су песковита земљишта уз обилно ђубрење органским ђубривима, а за зелену шпарглу погодна су средње тешка, али не и тешка земљишта. Земљишта требају бити неутрална и благо алкалична или кисела (пХ 5).

Агротехничке мере гајења шпаргле
Плодоред
Шпаргла је вишегодишња култура која остаје на истом месту 10 – 12 година. Заснивање новог засада на истој површини не препоручује се пре 4 – 5 година.

Обрада земљишта
За пролећно заснивање засада припрему земљишта треба започети већ претходне јесени или зиме дубоким орањем на 40 – 60 цм, или орањем на 30 – 40 цм с подривањем до 70 цм, у зависности од земљишта. Уз ту операцију уноси се стајско ђубриво или друго органско ђубриво као и калијум и фосфор уз мању количину азота. На земљиштима киселијим од 5,5 може се уз то додавати и одговарајућа количина креча. За директну сетву зелене шпаргле у пролеће се земљиште вишекратно површински обрађује, да би се уништили изникли корови. Будући да се због обнављања меснатог корења цео ризом постепено диже према површини земљишта, током вегетације редови се постепено нагрћу.

Ђубрење
Препоручује се органско ђубрење сваке 3 године с 30 – 100 т/ха стајског ђубрива, до 25 т/ха тресета или компоста, зеленишна ђубрење заоравањем усева боба, грахорице, детелине или житарица уз додатак азота. Минерална ђубрење распоређена је на 5 година и креће се око 75 кг/ха азота, 35 – 65 кг/ха фосфора, 165 – 185 кг/ха калијума.

Нега засада шпаргле
У првој години садње главне су мере борба против корова, очување површинске структуре и потребне влаге. Међуредна обрада, нарочито у првим годинама, мора бити сасвим плитка, да се не оштети корење.

Сетва / садња шпаргле
Сеје се претходно намочено семе у топлој води, као што је већ споменуто, у редове на размак 1,2 – 2 м, или у дворедне траке с размаком редова у траци 30 – 40 цм. Размак семена у реду планира се на 10 – 15 цм уз дубину сетве од 5 цм. За такву сетву потребно је 1 – 2 кг/ха семена.

Берба и складиштење
Када на 20 цм дубине земљишта температура достигне 12 °Ц, из поџемног избојка почињу клијати нови изданци. Тада почиње берба. Максимални капацитет родности шпаргле постиже се ручном бербом 2 - 3 пута дневно, а неки произвођачи беру сваки дан, што омогућује већу заступљеност виших класа. Зелена шпаргла бере се када је избој 18 – 23 цм дуг, а врх му је још сасвим затворен. Реже се посебним ножем, мало изнад површине земљишта, али постоје и механизована берба (комбајн). Бела шпаргла се може садити испод фолије којој је једна страна скроз причвршћена, тако да берачи с једне стране открију фолију, уберу изданке и ред покрију фолијом.

Убране шпаргле испирају се под млазом воде, сортирају се у снопиће по 0,5 кг и пакују појединачно у перфорифрану ПЕ фолију. Слажу се у летварице или картонске угаоије и прекрију фолијом. Бела шпаргла може се складиштити до 15 дана на температури од 1 °Ц и при релативној влаги ваздуха од 95 %. Зелена шпаргла такође је осетљива, па пут од бербе до дораде мора бити што краћи. Она се често не треба прати, него се одмах класира по дужини и дебљини, слаже у снопиће и равно подреже.

Izvor:agroklub.rs

Шпаргла