Korovi u kukuruzu su jedan od izuzetno ozbiljnih problema kada je u pitanju poljopriredna proizvodnja. Štete od korova predstavljaju veću štetu od one koje nanose prouzrokovači biljnih bolesti i insekati zajedno.

Kako izgledaju problemi koje korovi u kukuruzu prave:

• korovi umanjuju prinose gajenih biljaka, a cenu biljne proizvodnje čine višom s obzirom na novac uložen u njihovo eliminisanje

• umanjuju kvalitet poljoprivrednih proizvoda, a nekad su i opasnost po zdravlje ljudi I domaćih životinja

• korovi su često žarišta širenja i prelazni domaćini štetočinama i prouzrokovačima biljnih bolesti.

• korovi u kukuruzu obradu zemljišta čine težom, a ponekad je i onemogućuju u potpunosti

• guše gajene biljke, ali zauzimaju i prostor pod zemljom

• korovi u kukuruzu troše mnogo vode, kao i mineralne materije iz zemljišta

ABUTILON THEOPHRASTI – LIPICA

Reč je o jednogodišnjoj zeljastoj biljci obrasloj beličas tim dlakama. Stablo je uspravno, dok mu je vrh granat. Lipica je visoka 50 – 100 cm, a listovi su joj okruglo-srcasti na dugim drškama, dok su cvetovi u pazuhu listova pojedinačni ili na vrhu stabljike u maloj štitnoj cvasti. Razmnožava se semenom. Cveta i plodonosi od juna do septembra.Jedna biljka može da obrazuje 800 – 1800 semenki. Suzbijanje lipice se vrši primenom agrotehničkih mera, plevljenjem i dr. Ove mere treba obavezno primeniti pre nego što se seme razvije. U kukuruzu se primenjuje EPTC pre setve kukuruza na prethodno dobro pripremljenom zemljištu uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5 -8 cm zbog isparljivosti preparata. Suzbijanje se vrši I kombinacijom EPTC + dihloramid. Bentazon se kao kontaktni herbicid primenjuje nakon nicanja.

 DIVLJI SIRAK

Divlji sirak je višegodišnja biljka veličine 1m i više. Njene rizome su debele, a razmnožava se semenom i vegetativno pupoljcima obrazovanim na rizomu. On je jedan od najopasnijih korova okopavina, voćnjaka, vinograda i useva krmnih biljaka. Suzbijanje divljeg sirka nije ni malo jednostavno. Klasične agrotehničke mere potrebno je usmeriti na iscrpljivanje rizoma kao npr. setva krmnih useva gustog sklopa, česta kosidba, preoravanje, drljanje i drugo. Dalapon se može upotrebiti tretiranjem strništa kada biljka dostigne visinu od minimum 20 cm. Posle tretiranja, mesec dana ne bi trebalo obrađivati to zemljište. U sličnoj fazi razvoja može se upotrebiti i glifosat. Ovaj herbicid koristi se i u zasadima voćaka, ali treba voditi računa da preparat ne pada po zelenim delovima vinove loze i voćaka. Kada su u pitanju kukuruzi, tu se primenjuje EPTC, primisulfuron ili kombinovani herbicid vernolat + dihloramid.

ŠTIR

Štir je jednogodišnja biljka uspravnog, razgranatog stabla je uspravno žutozelene, a nešto ređe I crvenkaste boje. Biljka je visoka 50 – 100 cm, listovi jajasto kopljastog oblika, a cvetovi sitni, skupljeni u guste klasaste cvasti na vrhu izdanka. Klas na vrhu je duži od bočnih. Razmnožava se semenom. Jedna biljka obrazuje 5000 – 32000 semenki.

Cveta i plodonosi od juna do septembra, a suzbijanje je kao i kod drugih jednogodišnjih biljaka koje se razmnožavaju semenom. Od herbicida se mogu upotrebiti 2,4-D , MCPA, linuron, piridat, alahlor, benazolin, butilat, cikloat, monolinuron, prometrin, zavisno od kulture u kojoj se nalazi. EPTC se primenjuje u silažnom i merkantilnom kukuruzu sam ili u kombinaciji sa dihloramidom pre setve kukuruza, uz obaveznu inkorporaciju na dubinu 5 – 8 cm. U kukuruzu se za suzbijanje ove korovske vrste može koristiti trojna kombinacija pendimetalin + atrazin + prometrin ili piridat + atrazin + alahlor.

PIREVINA

Ovo je višegodišnja biljka visine 50 – 150 cm koja ima dobro razvijeni puzeći rizomom, u zemlji raspoređen po spratovima, najviše do 20 cm dubine. Fertilno stablo sačinjeno je od 5 – 8 članaka, listovi su ravni, na vrhu zaoštreni, a klas dugačak 7 – 11 cm. Razmnožava se semenom i vegetativno, pupoljcima obrazovanim na rizomu. Suzbijanje pirevine se vrši slično kao I kod divljeg sirka, iscrpljivanjem rizoma, usevima gustog sklopa, a od herbicida se koriste EPTC + dihloramid, primisulfuron ili kombinovano vernolat + dihloramid.

Izvor:agroplod.rs

Korovi u kukuruzu: Kako ih se rešiti?