Умешност човека у производњи шећерне репе је већа уколико се постојећи климатски и земљишни услови што је могуће боље усагласе са захтевима сорте или хибрида. Зато агротехничке мере имају за циљ да што боље искористе производни потенцијал њиве, године и хибрида, те да коригују и/или ублаже неповољно дејство производних чинилаца.

Знање, способност и умешност произвођача мере се постигнутим приносом и његовим квалитетом. Зато увек треба тежити новим знањима, а вештину формирања приноса усавршити, чувајући притом природу.

У производњи шећерне репе, коју често од миља зову и „краљицом“ агротехнике, сви производни чиниоци су једнако важни, без обзира у којој су количини и времену неопходни биљци. Агротехничким мерама се мора свести утицај чинилаца на минимум јер се на тај начин одређује и висина приноса.
Највећи део приноса шећерна репа развија у земљишту. Зато треба остварити биолошки зрело земљиште које ће дебљању корена пружити најмањи отпор. На тај начин већи део синтетисане (створене) органске материје (шећера) остаће у облику приноса гајеног корена.

Пролећно ђубрење шећерне репе
Ђубрењу азотом треба посветити изузетну пажњу јер највише утиче, како на принос, тако и на квалитет корена. Ђубрење треба засновати на анализама земљишта на лако приступачан азот у пролеће (Н-мин метода) која се обављају крајем фебруара или почетком марта.

Количина и распоред азота по профилу утичу на бујност биљака, а тиме и на рационалну потрошњу воде. То ђубрење треба ускладити и са залихом воде у земљишту у пролеће (зимске падавине). На основу тих елемената треба одредити потенцијални принос корена за дату њиву и годину, те у пролеће обавити потребно ђубрење азотом.
Недостатак азота значајно утиче на принос корена, а губици могу бити огромни. Вишак азота такође утиче на смањење приноса до шест тона по хектару и више. Дигестија се смањује у просеку за 1,2%, а може и до 5%. Такође, и искоришћење шећера се смањује у просеку за 8,6%. Укупни губици у шећеру су у просеку око 530 килограма по хектару.

На основу резултата из производње може се закључити да, уколико је на основу Н-мин методе потребно применити (у пролеће) 50-100 килограма азота по хектару, могу се очекивати најбољи резултати. Применом веће количине азота принос шећера може бити и две тоне по хектару мањи.

Оптимална количина азота на основу Н-мин методе у пролеће (102 кг/ха Н) и правилан распоред по профилу обезбеђују максималан резултат (84 т/ха). Већом и мањом количином, с правилним распоредом, остварује се мањи принос корена од 6 до 8 тона по хектару.
Предсетвена припрема и сетва шећерне репе
Овом мером треба да се обезбеди оптимално збијен слој (2-3 цм) испод зоне семена, да би се обезбедио капиларни доток воде до семена те правилно укорењавање клијанаца. Изнад семена треба формирати растресит слој земљишта (2-3 цм) како би се смањио отпор клице приликом ницања и смањили губици воде испаравањем.

Предсетвена припрема за шећерну репу мора да буде квалитетно и благовремено обављена, што зависи од квалитета основне обраде.

Сетвом треба обезбедити оптималан број и правилан распоред биљака за дату годину, њиву и ниво агротехнике који ће се применити. У нашим агроеколошким условима рани рокови сетве имају предност, мада постоји опасност од појаве касних пролећних мразева. Сетву треба почети када се земљиште на дубини сетве загреје на 4-5 степени. С кашњењем сетве губици приноса могу да буду од 4,7 до 9,4 тоне по хектару.

Оптимални број биљака варира од 80.000 до 100.000 по хектару (у вађењу), што зависи од потенцијала за принос њиве, године и агротехнике која се примењује.

Izvor: agromedija.rs

Пролећно ђубрењe, предсетвена припрема и сетва шећерне репе