Сунцокрет је биљка која је, осим у интензивној пољопривредној производњи, у нашим крајевима честа и у баштама као украсна биљка.

Као ратарска култура , узгој сунцокрета је првенствено заснован на томе што је у питању издашна уљарица (садржи и до 50 одсто уља у семенкама), али се све више популаризује и као здрава храна услед високог удела витамина Е и селена. Године 1840, први пут је добијено уље из сунцокрета. Од њега се производе маргарин, мајонез, стеарин, бројни фармацеутски производи, боје, лакови… Пошто главе сунцокрета имају пуно храњивих материја, користе се за исхрану домаћих животиња.

Сунцокрет је једногодишња биљка из рода главочика и порекло води из Мексика и Перуа одакле је почетком 16. века дошла у Европу, након чега креће његова интензивна производња. Култивари сунцокрета се разликују по висини биљке, величини цвета, величини и боји семенки ал ии према садржају уља у семенкама. Постоји и вишегодишњи сунцокрет, али није погодан за гајење због избоја и јер тражи да се сваке године пресађује.

Домаћи сунцокрет
Обични домаћи сунцокрет ( Хелиантус аннуус ) може да у висину нарасте 2-3 метра. Има стабиљку која је усправна, храпава, са великим срцоликим листовима. Цвет је жуте, наранџасте или црвенкасто смеђе боје с тамном – црном или сивозеленом бојом по центру. Разликујемо једноставан или дупли, пуни цвет.

Цвета од почетка јула па до септембра у зависности од поднебљу у којме се гаји. Цвет сунцокрета се користи и у цвећарству као резана биљка, за аранжирање букета, икебана, просторија… Сами цветови могу имати 40 цм у пречнику и садрже од 100 до чак 8 000 семенки.

Занимљивост: Заблуда је да се сунцокрет током дана стално окреће за сунцем. То је тачно једино у фази пупова и то код потпуно младе биљке. Одрасли, отворени цветови су иначе током целог дана окренути на једну страну, већином према истоку.

Сетва сунцокрета
Сунцокрет тражи дубоко обрађену плодну земљу. Размножава се семеном које се сеје на отвореном почетком априла у топлијим крајевима а крајем априла или у мају у нешто хладнијим областима. Најбоље резултате сунцокрет ће дати на дубоким, плодним и структурним тлима, слабо киселе и неутралне реакције. Ако желите дасунцокрет гајите у врту као украсну биљку, препоручује се садња уз неке влажне зидове или на подручју поред неке водене површине.

Сеју се по три семенке у кућице. За високе облике размак кућица треба да буде 50цм са 60 цм, а за патуљасте 30цм пута 30 цм. Најчешће је потребно од 4 – 6 кг семена по хектару.

Када биљчице никну, ишчупајте две слабије, а ону најснажнију оставите да даље расте. Дубина сетве је 5цм до 8 цм. Минимална температура клијања је 3 °Ц, а оптимална 28 °Ц. Осетљив је на узгој у монокултури а на исто место може се вратити посе 5 до 6 година. Као преткултуре не смеју се сејати све оне које имају заједничке болести и штеточине са сунцокретом. Најбоље преткултуре су му стрне житарице.

Нега и одржавање
У почетку раста сунцокрета, неопходно је доста влаге, дакле, редовно наводњавање као и ђубрење-углавном једном недељно. Сунцокрет воли сунчане позиције.

Биљци која се добро развија неће бити неопходна потпора без обзира на висину. Температуре ниже од 15 °Ц и више од 25 °Ц смањују количину уља у семену иако биљке могу издржати и до -6 °Ц.

Заштита сунцокрета од корова се заснива на механичким и хемијским методама. Комбинују се средства за широколисне корове са средствима за усколисне корове (обично то буде флуклоридон комбинован са неким од граминицида).

Заливање
Сунцокрет ствара велику вегетативну масу, и тражу доста воде. На недостатак воде је најосетљивији током обликовања главица и наливања семена. Корен сунцокрета дост је развијен и продире дубоко у земљу па црпи воду из дубљих слојева, што знаи да је сунцокрет ипак отпоран на сушу.
Гнојидба
Сунцокрету треба осигурати довољно азота. Пошто сам црпи довољно калијума из земље, углавном је најважније ђубрење фосфорним гнојивима. Количине хранива зуависе од плодности тла и планираном приносу. У просеку, на средње плодним земљиштима треба осигурати око 100 кг/ха азота, 120 кг/ха фосфора и око 140 кг/ха калијума. На сиромашнијим тлима треба смањити количине. Код дубоког јесењег орања, уноси се половина фосфорних и калијумових гнојива и око 1/5 азотнних гнојива, док се остатак уноси при припреми тла за сетву.

Осим класичног прихрањивања, често се примењује фолијарна прихрана сунцокрета различитим растворима који у себи садрже важне микроелементе. Најчешће се том приликом, ђубрива комбинују са средствима за заштиту биљака, па се у једној процедури изврши и заштита и прихрана.

Берба сунцокрета
Сунцокрет сазрева крајем августа и почетком септембра. Сазревање је споро, главице остају мање или више зелене, а семе има повећан садржај воде па из главице испада семе које прво сазри.

Ако се жетва врши комбајном, треба је обавити пре осипања семена, односно када доњи део главице посмеђи. Ручна жетва обавља се сечом глава, које се могу сушити и на властитој стабљици. Семе сунцокрета се суши на мање од 10 % влаге.

Izvor:seoski poslovi

Савети за узгој сунцокрета