Proso je žitarica bogata mineralima, pre svega fosoforom i magnezijumom, ali i kompleksom vitamina B. Do nas je došao iz Afrike i Azije i nekada se koristio kao deo beskvasnih hlebova, pre nego što je postao hrana za ptice i stoku.

Lako se uzgaja, ne zahteva posebna ulaganja, pa otuda verovatno njegova pristupačna cena i povratak na naše stolove. Cena  za kilogram je više nego pristupačna, ili manje, a kilogram poprilično dugo može da traje. I postoji nekoliko vrsta, što do skoro nisam znala: obično proso, muhar, bar proso i svetlo seme. Iako je proso bogato i biljnim proteinima, puno je skroba, pa bi trebalo povesti računa kada izađete iz restrikcije da li ćete i koliko ga koristiti za ručak.

Zbog visokog sadržaja salicilne kiseline proso se smatra pravim kozmetičkim preparatom – odlično djeluje na nokte, kožu, kosu i zubnu caklinu. I bez glutena je.

 Negativna stvar kod prosa je to što sadrži goitrogene koji mogu da poremete rad štitaste žlezde. Nije dokazano koliko se oni kuvanjem deaktiviraju tako da ljudi koji imaju problem sa štitnjačom, moraju da obrate pažnju.

Proso ima još loših karakteristika, a jedna od njih visok glikemijski indeks, čak 70! I zato ga ne bi trebalo prečesto jesti, dok oni koji imaju problem sa šećerom treba posebno da obrate pažnju.

Ova žitarica se veoma lako vari, bogata je mnogim hranljivim materijama, te je idealna za početak dana, naročito u kombinaciji sa sjemenkama i koštunjičavim plodovima. Riječ je o rijetkoj žitarici koja uspostavlja ravnotežu oštećene crijevne flore uništene antibioticima i brzom hranom.

Izvor:hronokuhinja.rs

Sta treba da znate za Proso