Konzumiranje grgeča je korisno za zdravlje čoveka. On je koristan za kožu i sluzokožu, za sistem za varenje, kao i nervni sistem. Reguliše nivo šećera u krvi i odličan je izvor antioksidanata. Meso grgeča je siromašno mastima, što ga čini odličnim za dijete i pomaže u borbi protiv gojaznosti.

Bandar (Perca fluviatillis) se smatra jednom od dugovečnijih riba. Lokalni nazivi: buljež, grgeč, okan, kokelj, kostrež, ostriž. Može živeti u najrazličitijim staništima: u maloj, brzoj reci (npr.Mlava), u velikoj reci(Dunav), u bari (Craska, Obedska, Provala), i močvari, u dubokom jezeru (Vlasinsko, Bodensko), pa i u priobaljima slabo oslanjenih mora (Baltik). Najviše trenutno stabilno stanište grgeča kod nas je Vlasinsko jesero.

Sastav grgeča
Grgeč je bogat kalijumom, natrijumom, vitaminom A, B6, B12, B5, C, gvožđem, kalcijumom, niacionom, riboflavinom, bakrom, magnezijumom, fosforom, manganom, selenom i cinkom. Ova riba sadrži i histidin, niacin, istein, asparginsku kiselinu, glutaminsku kiselinu, glicin, itd. 

Boja ove ribe može vairati u zavisnosti od okoline - od svetlozelene do maslinasto - zelene, a ponekad ona može biti i sivkasto - crvena. U mladosti izdužen, s godinama mu visina tela raste, a posebno kod jezerskih, dugoživecih, matorih jedinki. Glava je proporcionalna telu i nosi snažna usta. Sva peraja, posebno repno, dobro su razvijena, a oba ledjna su nešto viša kod grgeča iz tekućih voda.Telo pokrivaju sitne ktenoidne krljušti. U našem podneblju, životni vek grgeča varira od populacije do populacije. U pojedinim populacijama njihov životni vek jedva da prede 6-7 godina. Ipak ima populacija u kojima se mogu sresti i mnogo stariji.

Mrest se odvija na različitim područjima pa i na raznim dubinama. Glavni stimulator mresta je porast temperature. Mrest se obavlja i danju i noću, a traje od nedelju do mesec dana, obicno 10-14 dana. Na mresna područja dolaze najpre mužjaci, tek 2-3 dana kasnije ženke. One plivaju tamo amo bez ikakvog smisla (osim da privuku mužjake sebi) praćene bar sa dva, nekada i do 5 mužjaka. Pred mrest ženka obično pliva u krug, da bi zatim lučnim savijanjem tela i kontrakcijama izbacila ikru u vidu dugacke, spiralno izuvijane trake. Mužjaci, obično po dva odmah posle polaganja ikre plivaju i nad trakom izbacuju mleč. Posle mresta u vremenu od oko pola sata i mužjaci a narocito ženke su ošamućeni, izgubljenog osećaja za ravnotežu, a potom, oporavivši se udaljavaju se sa mresnog podrućja. 

U nasim uslovima mrest grgeča nastupa od poslednje dekade marta do kraja aprila, a u nepovoljnim godinama do početka maja. Polnu zrelost ženke stiču u 4 godini, a neki mužjaci i godinu dana ranije. Kada predju na ishranu ribom, odrasli polno zreli grgeči su rešili većinu svojih životnih problema. 

Grgeč ima poluprovidno meso i ono je neverovatnog ukusa. Problem u spremanju grgeča jeste njegovo čišćenje. Ako ne želite da skidate kožu grgeča, potrebno je da ga očistite dok je riba živa ili da se potopi u kipuću vodu.

Kada očistite grgeča, ostaće vam samo mali fileti koji obično imaju belo meso bez kostiju i karakterističan miris ribe. Kao što i sami možete zaključiti, meso koje ostaje nakon čišćenja nije mnogo, pa je poželjno da se prži u mnogo masti ili da od njega napravite čorbu. Ako ne volite prženu hranu, onda grgeča možete ispeći i u rerni. Grgeč se koristi za filete i konzerve.

Izvor:pcelica.co.

Bandar riba poznatija kao Grgeč