Skobalj ili škobalj (lat. Chondrostoma nasus) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana. U ravničarskim rekama ova riba, zbog načina ishrane, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ograničava njegov ulov na 10 komada.

Skobalj je riba koja se krece u velikim jatima i hrani se algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. Po ovim karakterističnim tragovima može se lako odrediti područje na kom se zadržavaju jata sa krupnijim primercima. Rasprostranjen je po celoj Istočnoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu.

Izgled
Skobalj ima izduženo telo, skoro vretenasto, po bokovima i trbuhu srebrnkastobele boje, a po leđima je crnozelen. Leđno peraje je sivo, a ostala su crvenkasta. Repno peraje obrubljeno je tamnom ivicom. Ima karakteristične usne, prilagođene skidanju odnosno struganju biljnih naslaga sa kamenja koje su postavljene nadole ispod ovećeg nosa. Vilica mu je veoma izražena i unapred isturena.

Razmnožavanje
Mresti se od marta do maja, a polnu zrelost dostiže izmedju 3. i 4. godine života pri dužini 15-25 cm. Razmnožava se u proleće, kada temperatura vode dostiže 6º do 8º C. Svaka ženka polaže otprilike 1.000 jajašaca u paketima, koje mužjak odmah zatim oplodi. Inkubacija jajašaca traje desetak dana.

Saveti za pecanje skobalja
Mamci koji se nude bi trebalo da su u skladu sa onim čime se hrani - treba ponuditi hleb, crviće i travu. U svakom trenutku je nešto od ovoga najbolje ponuditi, s tim da mu se trava nudi u periodu kada se uspešno razvijaju alge u vodi. Hleb se za lov skobalja pokazao kao veoma zahvalan mamac. Koristi se domaći hleb, ali i specijalni namenjen za ribolov koji se naziva "francuski hleb". Na tržištu se može naći više proizvoda od različitih proizvođača, ali je proces pripreme isti. Taj kupovni hleb je potrebno umotati u vlažnu krpu i ostaviti da tako stoji nekoliko sati. Nakon takvog načina pripreme se upotrebljava za pecanje skobalja. Domaći hleb je potrebno čuvati u najlonskoj kesi radi izbegavanja isušivanja, a na udicu se postavlja kao hlebna ruža.
Štap koji se koristi može biti sa mašinicom ili bez nje. Ukoliko se koristi mašinica, štapovi su dužine oko 5m, a dužina štapova bez mašinice je oko 7m. Ove dužine treba shvatiti kao neke univerzalne, dok na svakom terenu postoje specifičnosti i treba ih uzeti u obzir prilikom odabira dužine ribolovnog štapa. Kada se koristi štap sa mašinicom onda su potrebni i veći plovci da bi mogli dobro da se prate na uzburkanoj vodi. Nosivost tih plovaka uobičajno bude oko 10 grama, a najlon koji je preporučljivo koristiti trebalo bi da bude 0,12 ili 0,14mm.

Primama za skobalja se koristi kad riba malo lošije "radi" i tada se pokušava privući jato da se u dužem periodu zadrži na istom mestu. Ceo sistem se naziva mamac i sastoji se od vreće u kojoj se nalazi veća količina hleba i bove koja je najlonom povezana sa tom vrećom i obalom. Kao bova može poslužitii veliki plovak (ribarski) ili neka plastična boca, a cilj je da ona obeleži gde se tačno u reci nalazi vreća sa hlebom. Ukoliko se primama za skobalja baca sa ciljem da se zadrži jato, to ne bi trebalo činiti na način da ona pada direktno na mesto gde mislimo da se jato nalazi. Ribe se uplaše i pobegnu, ali ako prihranu bacamo koji metar od jata, ono će se postepeno pomeriti u pravcu gde smo obavili prihranjivanje.
Ova vrsta ribe još je poznata i pod nazivima podust, škobalj, šljivar, tintaš i jatnik.

Agroinfo.rs

SKOBALJ RIBA - karakteristike i saveti za pecanje