ŠPICER RIBA I NJENE KARAKTERISTIKE
Foto: wikimedia.org
Ova vrsta ribe živi u vodama crnomorskog sliva. Zadržava se pri dnu i u ušćima reka. Hrani se faunom dna.
Špicer (Abramis ballerus) poznata još po lokalnim nazivima: kesega, kosalj. Od drugih vrsta svog roda razlikuje se po tome što su joj usta završna i koso postavljena. Krljušti su sitne. Ima dugačku podrepnu peraju sa 38-45 žbica. Telo kesege je bočno spljoštenije nego telo deverike. Leđa su joj plavozelena, bokovi srebrnobeli, svetlucaju plavo ili crvenkasto, trbuh je crvenkastobeo. Tempo rasta je spor, za pet godina naraste do 20 cm.
Lovi se lakim ribolovnim priborom, najuspešnije na plovak. Za pecanje u kanalima najlon debljine 0,08 - 0,10 je obično dovoljan. Koriste se udice od broja 12 do broja 16. Plovak u obliku šargarepe nosivosti od 0,3 - 1,5gr. Veličina udice se bira u zavisnosti od mamca. Najbolje je koristiti udice u rasponu od 10 do 18. Klasični mamaci za deveriku i bodorku dobri su i za kesegu. Među njima mesni crvići, larve komaraca, brašneni crvi, kuvano žito, hleb i gliste su najčešće korišćeni. Od biljnih sastojaka tu su hleb, mleveni keks, kukuruzni griz, skrob i pšenicne, ražene i ovsene pahuljice.
Prisustvo kesega primetićete po pojavi mehurića na površini vode, koji izlaze iz dna, dok ribe riju po primami koju ste upravo bacili. Imajte na umu da kesege ne vole dodatna dohranjivanja mesta. To ih može uplašiti. Zato kada jednom primamite ribe, nemojte dohranjivati dok god riba radi. Kada jato ode, prihranite opet i čekajte. Ugriz kesege je karakterističan. Plovak prvo blago izroni, što je znak da je kesega uzela mamac, a nakon toga se položi, drži mamac u ustima i najzad krene u jednu stranu. Tehnika ribolova je jednostavna, ribolovac zabacuje sistem nizvodno i pušta da ga struja nosi na željeno mesto. Vrh štapa stoji podignut i u svakom trenutku može da da kontru. Da bi ribolov bio uspešniji voda se dohranjuje i to malo uzvodnije od mesta gde leži mamac, kako bi se pri rastapanju primame čestice primame skotrljale pravo do mesta gde vozimo plovak. Pored kesege, ovaj sistem pecanja može biti odličan i za druge vrste deverika, crnooku i nosaru.
Mresti se između marta i maja. Polno je zrela s 4 godine pri dužini 18-20cm.
Izvor:pcelica.co.rs
Komentari
Ostavi komentar
Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.
Повезане вести
Srbija je bogata prirodnim lepotama i turističkom ponudom koja vam omogućava da provedete produženi vikend ili neki duži period na nekom od lokaliteta. Predstavljamo vam prelepa jezera Fruške gore koja itekako vredi posetiti.
Bodorka (lat. Rutilus rutilus) ili žutooka, zlatnooka, grunec, kako je još zovu je jedna od retkih naših riba koju je teško zameniti drugom vrstom, jer je prepoznajemo po narandžastim očima. Ovo je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana.
Potočna pastrmka (lat. Salmo trutta morpha fario) brza, veoma lepa slatkovodna riba koja živi u bistrim, čistim i brzim potocima i rekama, a pripada familiji Salmonidae.
Mrena potočna (lat. Barbus meridionalis) je slatkovodna riba koja pripada familiji Cyprinidae. Ova vrsta je rasprostranjena u Evropi, živi kratko, u hladnim i brzim vodama.
Mrena je sportska riba izduženog vretenastog tela pokrivenog gustim zbijenim krljuštima. Boravi na dnu, tako da bilo koji sistem i mamac koji se koristi, mora da bude tik uz dno ili na samom dnu. Životni vek mrene je 9 godina.
Skobalj ili škobalj (lat. Chondrostoma nasus) je slatkovodna riba sa koštanim skeletom (košljoribe) i istovremeno pripada i mekoperkama i porodici šarana. U ravničarskim rekama ova riba, zbog načina ishrane, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ograničava njegov ulov na 10 komada.
Речник Народних Израза за Људске Особине и Карактере
Реч/Појам - Позната је чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим текстом на страници када гледа њен распоред. Поента коришћења чињеница да ће читалац бити спутан правим читљивим.
Речник израза за људске особине и карактере
Пратите наш портал
Временска прогноза
Курсна листа
Анкета