Iako je voće svakako zdravo, neke vrste sadrže veće količine šećera, pa svi oni koji imaju problema sa dijabetesom bi morali da paze na količinu i vrstu voća koju unose u organizam.

Lekari su neko vreme smatrali kako dijabetičari ne bi smeli da jedu voće, međutim moderna medicina upućuje na sasvim suprotno, a nutricionisti smatraju da je voće važan deo dnevne ishrane dijabetičara i da je pogodno u određenim količinama. Ovde se preporučuje voće bogato vlaknima koje sadrži puno vode u sebi.

Svakako treba naglasiti da dijabetičari različito reaguju i na dozvoljeno voće. Sve to zavisi od tipa dijabetesa i same osobe.

Bobičasto voće je bogato vlaknima i antioksidansima, preciznije polifenolima. Bobičasto voće sadrži antocijane koji im daju crvenu boju i podstiču oslobađanje insulina, regulišu šećer u krvi i smanjuju rizik od nastanka srčanih bolesti.

Jabuke su odličan izbor za dijabetičare jer sadrže malo kalorija, a podstiču telo na sagorevanje ostalih kalorija. Bogat su izvor pektina koji ima antioksidativna svojstva, što smanjuje nivo slobodnih radikala i rizik od nastanka raznih bolesti.

Takođe, jagode, papaja, šljive i lubenice sadrže dosta vode i ovo voće je poželjno za svakodnevno konzumiranje ljudi koji pate od povišenog nivoa šećera u krvi.

Grejpfrut i narandže mogu se koristiti za smanjenje rizika od nastanka visokog nivoa šećera u krvi, posebno kada se konzumiraju s namirnicama koje imaju nizak nivo masti, šećera i skroba.

Orasi – samo desetak oraha sadrži skoro 2 grama vlakana i 2,6 g alfa-linolenske kiseline. Međutim, s obzirom na to da orasi sadrže dosta kalorija, dijabetičarima se savetuje da pripaze prilikom njihovog unosa u organizam, ako paze na težinu. Mogu ih jesti umesto grickalica ili dodati omiljenim salatama.

Voće koje se ne preporučuje dijabetičarima

Voće u vidu voćnih sokova bi dijabetičari trebalo da izbegavaju jer su sokovi osiromašeni vlaknima. Takođe treba izbegavati voće koje je veoma zrelo jer sadrži više šećera.

Voće koje ima visok glikemijski indeks treba izbeći odnosno, ako se konzumira, to se mora činiti u malim količinama. Primera radi, jedna bobica grožđa ima jedan gram ugljenih hidrata, što znači da je porcija od 15 bobica maksimum, jer bi svi koji imaju problema sa povišenim novoom šećera u krvi smeli dnevno da unose samo 15 g ugljenih hidrata. Problem je što često kod konzumiranja grožđa ljudi ne mogu da se kontrolišu i zaustave na pomenutih 15 bobica.

Banana sadrži više šećera nego neke druge vrste voća, a ima i previše ugljenih hidrata za dijabetičare pa je bolje izbegavati je.

Urme su veoma rizične za dijabetičare jer su vrlo slatke i preporuke su da ih dijabetičari izbegavaju.

Suvo voće je zabranjeno za dijabetičare jer sadrži veće količine šećera od svežeg voća. Primera radi, dve kašike suvog grožđa sadrže istu količinu ugljenih hidrata kao šolja malina.

Osim toga, kuvano voće, odnosno voće u kompotima bi dijabetičari isto trebalo da izbegavaju. Jednostavno, mnogo je bolje i korisnije konzumirati sveže od suvog ili kuvanog voća.

Svi koji imaju problema sa šećerom, svakako bi trebalo da se prethodno posavetuju sa svojim lekarom ili nutricionistom o vrsti i količini voća koju smeju unositi u organizam.

Agroinfo.rs

Agroinfo predstavlja: Koje voće dijabetičari smeju da jedu, a koje ne?