Ovaj zanat iskusniji domaćini koji prave vino u kućnim podrumima za sopstvene potrebe su naučili od svojih starih. Oni koji nemaju privilegiju da uče od svojih starijih mogu sami da se okušaju u pravljenju vina.

Ako se pitate kako da napravite vino kod kuće, dobiće te odgovor da je za to potrebno mnogo znanja i veštine - počev od izbora grožđa do stilizacije vina. to nije razlog da u sopstvenom podrumu ne dobijete vino, koje je ponekad bolje od jeftinih industrijskih.
Ali ne odustajte jer to nije razlog da u sopstvenom podrumu ne dobijete vino, koje je ponekad bolje od industrijskih. Nevažno da li imate hektar vinograda ili ga gajite samo radi svojih potreba u dvorištu. Potrebno je samo malo hrabrosti da se mladi domaćin upusti u pravljene vina u spostvenom podrumu. Otprilike tri kilograma grožđa daju litar vina.

Za kućno pravljenje vina dovoljno je uzeti zdravi i zrelo, ali ne i prezrelo grožđe. Grožđe se ne pere, jer su na bobicama plesni i kvasci koji treba da podstaknu fermentaciju. Postoje razne vrste vina, zavisno od vrste i sorte groždja, do tehnologije pravljenja vina i načina obrade vina, koje odražavaju raznolikost klime i tla na kojem su uzgojene različite vrste vinove loze.  Od sorte groždja zavisi ukus vina, prevedeno znači da nisu sva grožđa za vino.

Muljanje -  Ako nemate mašinicu onda morate sami ručno izmuljati groždje, da bi se zrna groždja pustila sok, zatim procedite vino i lagano ispresujte bobice. Eto dobili ste za početak groždjani sok poznatu širu. Za belo vino, potrebna vam je čista šira, bez bobica, a ako hoćete crveno vino, ostavićete još nedelju dana širu pomešanu za kožicom bobica da se puste boje i tanini iz kožice groždja. Pri gnječenju groždja se stavlja vinobran 10gr/100 l vina, da bi se eliminisali štetni i divlji kvasci.

U sud gde ste stavili grožđe tj; širu ostavi te da miruje da bi se na dnu suda skupio talog od groždja i od izumrlog divljeg kvasca koji pada dole nakon stavljanja vinobrana.

Fermentacija vina - Dodajte vinski kvasac ili prepustite prirodno kvascu da vam pravi vino. U ovom procesu vino mora da stoji na toplom, da uz pomoć kvasca počne pretvaranje šećera iz šire u alkohol. Vino se nakon ferementacije, za koju ćete znati da se završila kada vino prestane da se komeša, opet se vino mora procediti i prečistiti. Fermentacija vina traje oko 3-4 nedelje. Nakon fermentacije se opet dodaje vinobran da bi se prekinuli procesi fermentacije koji mogu dovesti do stvaranja sirćetne kiseline. Dodavanjem vinobrana u vino dobijamo SO2.

Da bi vino bilo ukusno za piće, bez gorčine, od 100 kg grožđa, ceđenjem ne biste trebali dobiti više od 60 litara.  Velika razlika između belog i crvenog vina sadržana je u procesu fermenatcije, naime, crveno vino fermentiše zajedno sa pokožicom, dok se belo presuje i sok uglavnom odvaja od komine pre fermentacij.

Pretakanje vina - Tokom jedne godine treba da prelijete vino 2 do 3 puta, ako ga do tada ne popijete.

Tradicionalno se za vrhunska vina koriste manje ili jače nagorela, tostirana barikirana burad. U buretu dolazi do malolaktičke fermentacije tokom koje se jabučna kiselina pretvara u nežniju mlečnu, čime vino dobija na finoći i pitkosti. Tu uglađenost strukture dodatno će zaokružiti glineni i betonski sudovi ili više puta korišćena burad, dok će novi barik dodati i promeniti ukuse, intenzivirati začinske arome, ali i zaokružiti telo. Tokom perioda sazrevanja sedimenti poput mrtvih ćelija kvasca i sićušni komadići grožđa talože se na dnu suda odakle ih treba odstraniti. To se može obaviti izvlačenjem izbistrenog sloja. Ukoliko je vino i dalje mutno ili previše taninsko, može se doraditi i izbistriti upotrebom ribljeg mehura, belanca, ili bentonitne gline koja će vezati čvrste materije koje je kasnije lako odstraniti.

Već posle prvog ili drugog pretakanja vaše fino je gotovo i spremno za konzumaciju i punjenje u flaše, ali je to mlado vino. 

Agroinfo.rs

Kako do vina u kućnoj radinosti?