Ova agrotenička mera znatno poboljšava uslove za razvoj i gajenje biljaka

Sve je veće interesovanja poljoprivrednika za plastenički uzgoj. Kako se uzgoj povrća u zatvorenom prostoru može obavljati tokom čitave godine, biljke zahtevaju određene mikroklimatske uslove, da bi se adekvatno razvile. Pre svega, potrebno im je dovoljno svežeg vazduha, koji će pored odgovarajućeg hemijskog sastava, imati i manji udeo vodene pare. Ovo se postiže redovnim provetravanjem.

Obezbeđivanjem useva dovoljnim količinama svežeg vaduha, takođe se reguliše i temperatura i relativna vlažnost u samom objektu, čime se naglašava značaj ove agrotehniičke mere, navode u u PSSRS. 

Ovo je takođe dobra preventiva kod pojave raznih oboljenja, jer je velika vlažnost sredina koja pogoduje razvoju većine patogena. Provetravanjem se omogućava cirkulacija vazduha, pa se tako onaj koji je ustajao, vlažan i pun gasova menja za svež, što odgovara gajenim biljkama. U letnjem periodu, ovim putem snižava se i temperatura u plasteniku, a za vreme proleća i zimskog perioda, temperatura se izjednačava u čitavom objektu. 

Vrste koje se najviše proizvode u plastenicima kod nas su svakako paradajz, paprika i krastavac. Ovi usevi za svoje razviće i rod zahtevaju raspon temperatura 22-25°C, a tokom leta, u zaštićenom prostoru temperatura dosiže vrednost od 50°C. I u ovakvim slučajevima, rešenje je u provetravanju. 
Čak i najmanji plastenici trebalo bi da imaju sistem za provetravanje, kako bi se obezbedila pravilna cirkulacija vazduha. U cilju postizanja maksimalnog efekta, važno je obratiti pažnju na odnos širine i dužine plastenika. Optimalno bi bilo da je ovaj odnos 5:1. Na konstrukciji bi trebalo da se nalaze otvori za provetravanje i to čeoni, bočni i krovni. Oni se najčešće ručno otvaraju, ali isto tako i putem elektromotora ili preko kompjuterskog softvera. 

Najzastupljenija su dva načina provetravanja - bočno i krovno. Kada se provetrava krovnim putem, svež vazduha ulazi, a zatim se meša sa onim toplim, koji se podiže ka gore i izlazi iz objekta. Kad je reč o bočnom provetravanju, bolji je efekat ako se otvori nalaze sa obe, uzdužne strane plastenika. Visina na kojoj treba da se nalaze je 70 cm iznad zemlje, zato što se na taj način najbolje smanjuje uticaj hladnog vazduha na useve. 

Kod većih plastenika, u cilju efikasnijeg provetravanja, ukupna površina otvora trebalo bi da bude od 20% do 30%  u odnosu na ukupnu površinu objekta. U onim manjim, sasvim je dovoljno provetravati putem bočnih otvora ili kroz vrata. 

U cilju ujednačavanja temperature i sastava vazduha u zatvorenom prostoru, poželjno je i  ugrađivanje ventilatora. Ovo je posebno značajno kada je dan miran, bez vetra pa je samim tim i provetravanje slabijeg intenziteta. Dobar način za snižavanje temperature je i zasenjivanje. U kombinaciji sa provetravanjem, ono značajno utiče na vrednosti temperature u objektu. 
Ovu agrotehničku meru ne treba izvoditi po kiši, magli ili nekim drugim nepovoljnim vremenskim prilikama. Preporučuje se da provetravanje traje između 11 i 17 sati, a tokom noći, svi otvori se zatvaraju. 

Ukoliko se pravilno izvodi, provetravanjem se može uticati na podešavanje adekvatne temperature i vlažnosti vazduha, koji su neophodni za rast i razvoj biljaka, njihovu oplodnju i donošenje plodova. Ovo, takuđe, utiče i na smanjenje pojave biljnih bolesti i štetočina. Kao krajnji rezultat ostvaruju se stabilni i kvalitetn prinosi.

Izvor:agroklub.rs

Kako provetravati plastenike