Antioksidansi iz šljiva uništavaju slobodne radikale koji mogu da dovedu do oksidacije holesterola, koja znatno povećava rizik od moždanog udara ili visokog holesterola.

Ova mala tamnoplava voćka jača kosti, smanjuje rizik od oboljevanja raka debelog creva, a ako svakog dana pojedete po 12 šljiva, tokom dva meseca nivo vašeg lošeg holesterola biće snižen. Sveža šljiva sadrži dosta vitamina C, bakar, vitamine B2, B3, B6, K, kao i magnezijum, gvožđe, kalcijum i čak 240 miligrama kalija na 100 grama tog voća. Kalijum u šljivama ima dobar uticaj na krvni pritisak, kao i na zdravlje srca. Ovaj element pobrinu će se da ne dođe do koagulacije trombocita koja dovodi do ateroskleroze i drugih bolesti srca.

Šljive su bogate i bakrom. Taj mineral u ljudskom organizmu odgovoran je za stvaranje vezivnih proteina tkiva - kolagena i elastina. Stoga se može reći da je šljiva važna ne samo za jačanje kostiju, već i zidova krvnih sudova, mišićnih vlakana i kože.

Šljiva obiluje i vlaknima, a uz to je niskokalorična, vitamin C ima snažno antioksidativno delovanje, čuva zdravlje celog tela i osnažuje imunitet. Šljive se mogu koristiti u pripremanju raznih jela, od doručka do večere.

U ovom slatkom voću nalazi se i beta-karoten i vitamin E, koji održavaju elastičnost kože, ubrzavaju zarastanje rana, ali imaju i snažno protivupalno svojstvo, zbog čega garantuju lep izgled kože. 

Dobre su i sušene
Istraživanja su pokazala da će, ako konzumirate oko 100 grama suvih šljiva dnevno u periodu od tri meseca znatno povećati markeri u krvi koji pokazuju povećanje gustoće kostiju. 

Šljive je najbolje jesti sirove, ali se mogu iskoristiti i za pripremu pekmeza, kompota i raznih drugih slatkih i slanih jela.

Agroinfo.rs

Mala tamnoplava voćka koja će vam ojačati kosti i smanjiti rizik obolevanja raka debelog creva