U okviru teme „Mlade nade srpske poljoprivrede“, ove nedelje smo razgovarali sa još jednom uspešnom, mladom osobom koja marljivo i strpljivo radi prateći svoju intuiciju koja joj govori da uspeh ne dolazi preko noći, ali da se svaki trud i zalaganje isplate.

Često možemo čuti da „na mlađima svet ostaje“ iako se u praksi ne stiče utisak da je to zaista tako. Mladih i uspešnih ljudi, koji pošteno i uz mnogo truda dolaze do vrhunskih rezultata, ima mnogo u ovoj zemlji. Svi oni bi trebalo da služe kao primer mlađim naraštajima, ali često i starijima od sebe. Zadatak naše zemlje je da se spreči „odliv mozgova“ i da se stečena  znanja i veštine adekvatno primene na sistem kako bismo stvorili odgovarajuće uslove za zdrav i dostojanstven život u funkcionalnom društvu.

Slađana Radović je rođena 1995. godine u Kruševcu. Potiče iz mesta Globodera gde je završila osnovnu školu. Postižući sjajne uspehe u srednjoj Ekonomsko-trgovinskoj školi u Kruševcu, Slađana odlučuje da se upiše na Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu na smeru za agroekonomiju, što i čini 2014. godine:

- Poljoprivredni fakultet sam odabrala iz prostog razloga što potičem iz porodice koja se dugo godina bavi specijalizovanom biljnom proizvodnjom, tačnije povrtarstvom. Još od malih nogu gajim ljubav prema poljoprivredi. Od kada sam zasadila svoj prvi struk paradajza, a to je bilo kada sam imala svega 5 godina, od tada kreće privrženost poljoprvredi. Ljubav prema poljoprivredi i znanje iz opšte ekonomije me je motivisalo da upišem baš agroekonomiju. -

Kao izuzetan student, sa prosečnom ocenom 9,40 na prvom nivou studija, Slađana se lako odlučuje na dalje usavršavanje, te se 2018. godine upisuje na master studije na istom fakultetu, katedra za ekonomiku poljoprivrede, tržište i ruralni razvoj, smer: agrarni i ruralni razvoj. Ova uspešna mlada dama i drugi nivo studija privodi kraju. Za ponos je i prosek od preko 9,60, a do kraja ovog stepena studija još je deli odbrana master rada pod nazivom: „Socio-ekonomski položaj i zaposlenost žena na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima u opštini Kruševac“.

Za portal Agroinfo, Slađana nam objašnjava u koje projekte je uključena i gde je trenutno angažovana:

- Trenutno radim za konsultansku kuću „Krunet“, kao konsultant za agrarni i ruralni razvoj. Bavim se IPARD II programom, projektima Svetske banke, implementacijom standarda (ISO, GLOBALG.A.P i slično). Zakonski sam predstavnik udruženja „RUŽ-a“ (Ruralno udruženje žena), stručni saradnik u udruženju „Mladi poljoprivrednici Srbije“, kao i član saveta za rodnu ravnopravnost grada Kruševca. –

Osim što na vreme i sa velikom posvećenošću odgovara svojim fakultetskim obavezama i što je uključena u aktuelna dešavanja u oblasti poljoprivrede, Slađana ima brojna interesovanja koja je dodatno ispunjavaju, ali pominje i aktivnosti koje je ne privlače, te dodaje:

- Do drugog razreda srednje škole sam trenirala fudbal i stoni tenis. U toku studiranja, posećivala sam i uzimala učešće u raznim konferencijama i radionicama čije teme i aktivnosti su se uglavnom odnosile na poljoprivredni sektor ili lični rast i razvoj. Trenutno sam član Planinarskog sportskog kluba „Jastebac - Kruševac“. Za sebe mogu da kažem da sam veliki knjigoljubac. Pored stručne literature, ljubitelj sam savremene psihologije, kao i psihologije čoveka uopšte. Za sebe ne mogu da kažem da sam domaćica i nisam ljubitelj kućnih i „neplaćenih poslova“. -

Kakvo je po Vama trenutno stanje srpske poljoprivrede i kakva je budućnost ove privredne grane?

- Srpski agrar već decenijama traži svoje mesto pod suncem. Koleba se, ali i prkosi i vremenu i prostoru. Neminovno je da će mali poljoprivredni proizvođači, koji inače predstavljaju dominatan broj u strukturi poljoprivrednih gazdinstava u Republici Srbiji, primarnih poljoprivrednih proizvoda postepeno gubiti tržišnu utakmicu zbog svoje niske konkurentnosti i produktivnosti. Globalne promene, liberalizacija trgovine, približavanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj uniji, slobodna trgovina utiču na to da se svi bore za tržišnu poziciju i vođstvo bez obzira na veličinu i poreklo, što logično znači da će mali srpski poljoprivednik biti na „potčinjenoj“ poziciji. Stoga, mali srpski poljoprivrednici trebaju da menjaju dosadašnju strategiju poslovanja. Njihov spas, ali i blistavu budućnost vidim u diverzifikaciji ekonomskih aktivnosti poput dodavanja vrednosti primarnim poljoprivrednim proizvodima, seoskog turizma, preduzetništva, i slično.  Na drugoj strani, srednji i veliki poljoprivredni proizvođači, a ponajviše oni koji imaju „velike količine novca“, koji se bave svim osim poljoprivredom, će biti glavni i najveći poljoprivredni proizvođači kao što je to i jednim delom u svetu. Kako god bilo, svakako nećemo ostati bez hrane i naše srpske poljoprivrede. -

Kako bi se poljoprivreda kod nas unapredila, potrebno je najveći deo agrarnog budžeta plasirati direktno poljoprivrednicima kroz finansijsku podršku investicijama, umesto da se finansiraju neki drugi, javnosti nepoznati tokovi i da se sredstva nenamenski troše, objašnjava Slađana. Poželjno i korisno bi bilo da se iznosi direktnih plaćanja i bespovratnih sredstava daju u predviđenom, odnosno obećanom vremenu, dodaje ona. Isto tako, poljoprivrednici treba da budu upućeni u to da agrarni budžet nije namenjen rešavanju socijalnih pitanja, već bi svojim najvećim delom trebalo da služi kao finansijska podrška investicijama. Smatra i da se treba prilagođavati zajedničkoj poljoprivrednoj politici Evropske unije, ali da kao zemlja moramo zadržati makar jednim delom svoju autentičnost, odnosno srpsku poljoprivredu i srpskog seljaka bez kog bismo ostali gladni.

Tokom osnovnih studija, Slađana je bila stipendista Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ali i stipendista grada Kruševca. Sada je već radno angažovana i aktivno učestvuje u mnogim projektima gde implementira stečena znanja. Posebna motivacija za nju da nastavi sa daljim školovanjem bio je predmet Ruralni razvoj i ruralna politika koji joj je, kako kaže, dao kvalitetan temelj za poznavanje ove oblasti, ali i profesorka Bogdanov čije reči citira na pitanje šta je za nju ključ uspeha:

- Čovek treba da bude ponosan na sebe, ali i samokritičan. Bez samokritike i preispitivanja nema napretka ni u ličnom ni u profesionalnom smislu. Čovek koji se ne pita nad samim sobom je ništa drugo – nego glup čovek. -(Bogdanov, 2018)

Šta biste savetovali mladima koji su na svom početku?

- Mlade savetujem da upišu ono što vole i gde vide sebe u budućnosti. Da slušaju svoju intuiciju, a ne da leče komplekse i popunjavaju praznine svoje bliže okoline. -

Agroinfo.rs

Mlade nade srpske poljoprivrede Slađana Radović