Član Društva ekonomista Srbije, analitičar i publicista Branislav Gulan u ukazuje na to da brigu o ,,razvoju” sela u Srbiji vodi više od 30 različitih institucija, a rezultati te ,,brige” su katastrofalni jer nestaje četvrtina sela.

Šta da radimo sa zemlјom bez naroda, samo podatak da je u 1.034 naselјa manje od po 100 žitelјa, da ih 550 ima manje od 50 stanovnika, da u Srbiji čak 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteku.

Pojam selo ne postoji u Ustavu Srbije, što dovoljno govori o brizi države za selo.

,,U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno niko u njima ne živi. Poštu nema 2.000 sela, čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom. U 1.000 sela u Srbiji nema ni prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu. U 2.760 sela nema vrtića, u 230 sela nema osnovne škole, U dve trećine naselјa nema ambulante. Danas u Srbiji ima više od 200 naselјa – sela, bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina, a više od polovine stanovništva u zemlјi živi na selu’’,  

Urbanizacija u celom svetu je u neprestanom porastu i to je sasvim legitiman proces koji ne treba zaustavljati. Neke zemlje su urbanizovane i 90 odsto, a Srbija je i dalje izrazito ruralna. 

Hajde da poboljšamo kvalitet života ljudi koji već žive tu. A to znači, da se uloži u savremenu infrastrukturu, u domove zdravlja, u škole, puteve… Ulaganje u ponudu poljoprivrednih domaćinstava seljacima se može višestruko vratiti za nekoliko godina, a to Srbiji može da donese nekoliko milijardi evra godišnje. 

Republici Srbiji za njenih 570.000 gazdinstava i oko sedam miliona stanovnika potrebna je nova i sprovodlјiva agrarna politika. Oni proizvode hranu na 3,47 miliona hektara koje čini 19 miliona parcela! Vrednost te proizvodnje 2019. godine je bila oko 5,5 milijardi dolara. Da bi se to pobolјšalo, potreban je nova agrarna politika, akcioni plan ili strategija, svejedno kako će se zvati, ali je važno da donese rezultate! Politika mora biti realna i ostvariva. To se najbolјe pokazalo u vreme kada je stigao korona virus i kada je Srbija imala dovolјno hrane. Dovolјno i zbog toga što nije izvezla planirane količine kukuruza, pšenice, brašna, mesa… Umesto u izvoz te sirovine za hranu ostale su u zemlјi pa su  mogli da se hvale kako u svakom trenutku krize imaju ogromne viškove hrane.

Republika Srbija je zemlјa sa 5,2 miliona hektara polјoprivrednih površina, obradivih je 4,3 miliona hektara, ali se koristi tek 3,47 miliona hektara. Dosadašnje strategije su prikazivale da će agrar imati rast proizvodnje, ali je uglavnom bio – pad.

Za dve i po godine formirano je i oko 700 novih zadruga. To je početak jer se vraća ,,zadružni duh’’ i menja zadružna mapa u Srbiji. To znači da se vraća i poverenje. Tek posle toga mogu da se očekuju bolјi rezultati. Jer, urušavanje je trajalo sedam decenija. Od sela koja nestaju treba odabrati ona koji imaju šanse za samoodrživost, naravno ukoliko im se pruži pomoć to nikako ne mogu biti sva sela od njih 1.200 koja nestaju.

Izvor:Branislav Gulan

KOLIKI JE STEPEN DRŽAVNE BRIGE ZA SELO