Teško da postoji ljubitelj košarke sa 30 plus godina koji se sa setom i poštovanjem ne seća Mijaila Grušanovića Mikana.

U pitanju je igrač koji je posedovao talenat za Evroligu, čak možda i NBA. Centar sa izuzetnom brzinom, pokretljivošću i fantastičnim šutem sa distance. Prvi put je skrenu pažnju na sebe 1989, kada je sa Zorkom iz Šabca ušao u prvu ligu. U jednoj utakmici je Jugoplastici, tada trostrukom prvaku evrope, ubacio 20-tak poena za jedno poluvreme. Ni Kukoč i Savić nisu uspeli da zaustave ovog talentovanog klinca.

Rekorder po broju titula najboljeg strelca domaće lige i dostruki MVP. Još impresivnije zvuči da je titule MVP-a osvojao sa 32, odnosno 36 godina. Svoji rekord karijere od 50 poena je ostvario 2001, igrajući za Borac protiv Spartaka. Tada je imao 39 godina, što je vreme kad je većina sportista sa ovih prostora već dugo odmara u penziji.

U toj poslednjoj MVP sezoni poigravao se sa centarskim linijama Partizana i Zvezde. A ti klubovi su igrali „Fajnal For Evrolige”, odnosno finale najmanjeg evropskog takmičenja. Čovek koji se poigravao sa Tomaševićem, Rebračom, Lisicom ili Gilićem. I tu leži sportska tragedija ali i mnogo lepa ljudska priča.

Šta se dogodilo? Zbog čega nije postao daleko veće košarkaško ime?

Selo Klenje pokraj Bogatića i njegovo porodično imanje su razlog njegovog odbijanja da napusti Zorku iz Šapca punih 20 godina. Rezultati na poljoprivrednom terenu su njemu bili podjednako važni kao i oni na sportskom terenu. Verovatno je malo ko od vas čuo za selo Klenje. Ovo mačvansko mestašce broji nešto preko tri hiljade duša. Teško će te ga pronaći na nekoj turističkoj karti, a ni Google maps se nije previše potrudio oko njegove prezentacije.

Tokom cele karijere Miajlo je vodio svoje gazdinstvo. Redovno bih obrađivao zemlju i hranio stoku tokom pre podeva. Išao bih na trening ili utakmicu popodne i žurio da se vrati poljuprivrednim radovima. To je razlog zašto nije želeo da napušta Šabac. Da ne bude odvojen od svog imanja.

Novinari su mu davali nadimke  "Farmer ubitačnog šuta" i "Stručnjak za koševe, stoku i šljive". 

Inače, vreovali ili ne, svoj izvanredan šut može da zahvali teškoj saobraćajnoj nesreći, koja ga je zadesila dvedest druge. Naime, njegova desna ruka je ostala kraća za 30%, što mu je po njegovim rečima, dalo savršenu pologu za izbačaj lopte. 

Mikan je čak bio i aktivan igrajući povremeno kao fudbaler lokalnog kluba FK Duško i rukomet u lokalnim Šabačkim klubovima. U subotu bi igrao košarkašku utakmicu, nedelja ujutru je rezervisana za fudbal i popodne bih završio sportski vikend rukometom. Zaista jedinstven i nesvakidašnji talenat za sport. Prosto, ljubav prema porodici, komšijama, rodnom selu, obaveza da ostane i pomogne roditeljima oko gazdinstva su bili jači od neke potrebe da se dokazuje u velikim klubovima.

Obrađujem 18 hektara zemlje. Gajim najviše kukuruz, suncokret i pšenicu. Ima dosta posla, nije lako, ali mnogo mi znači što je moj stariji sin Nemanja ostao ovde. Završio je srednju veterinarsku školu, ostao na selu, imamo farmu svinja, oko 30 krmača, sve to mi tovimo - rekao je skoro jednom prilikom Mikan.

Redakcija Agroinfa

Legendarni Mijailo Grušanović Mikan, voli rodno selo više od igranja za vrhunske košarkaške klubove!