Glumac Branislav Tomašević svoju karijeru izgradio je u Beogradu, ali svoj život ne vidi (samo) u gradu, pa je odlučio da se vrati i na selo - da obnovi imanje, bavi se voćarstvom, povrtarstvom, stočarstvom

Negde u Semedražu, gde nije glumac i pevač već - seljak možete ga sresti i evo zašto se odlučio za beg na selo. Život na selu mu prija, jer život u Beogradu poslednjih godina smatra nepodnošljivim. Mene čine nervoznim te gužve svakodnevne u saobraćaju, da treba nekad do Novog Beograda u špicu putujem i po 2 sata. Ja kad odem u svoj rodni Gornji Milanovac, ja tamo za 5 minuta stignem i do najudaljenije tačke u gradu. Ja mislim da ljudi u malim sredinama nekada nemaju svest o tome koliko su privilegovani za neke stvari i koliko im je sve mnogo dostupnije i jednostavnije. Definitivno me taj boravak van grada u prirodi opušta i reklaksira. Ja kada nemam nikavu obavezu ovde, ja idem u selo pa tamo uzmem motike, pa okopavam voće, pa prskam, pa orezujem, pa freziram... - priča glumac.

Meni je poražavajuće da postoje domaćinstva koja se nalaze u krugu od 10 kilometara od Gornjeg Milanovca, femnomenalna, koja su prazna. Naši ljudi su vrlo spremni kada odu iz ove zemlje u inostranstvo da rade i po dva - tri posla, i to je ok, a ovde kad dođu nekako su vrlo ušuškani i čekaju sve na gotovo, a niko nam ništa neće dati na gotovo. Ja volim da moja deca imaju da pojedu i zdravu povrćku i voćku i neko zdravo meso. I eto, hoću da im to organizujem na svom imanju - kazao je glumac ali je dodao da je možda on zbog prirode svog posla malo i "privilegovan", jer imanje može da obilazi i tokom radne nedelje.

Mislim da su danas deca koja žive u ruralnim sredinama, zaštićenijim sredinama od ovog gradskog ludila, imaju zdraviji odnos prema životu i znaju šta znači život zaista. Taj kontakt sa zemljom i sa prirodom, koji se izgubio u poslednje vreme posebno u većim sredinama, mislim da je neophodan za nove generacije - kazao je Tomašević u gostovanju na kanalu Balkan Info. Život na selu i saživot sa prirodom za njega su poseban izazov. Ali, kaže, u prirodi nije sve kao što se to čini nekome ko ne napušta gradsku vrevu. Tako, iako je ljubitelj životinja, otvoreno je govorio i o lovu, ali i klanju.

Ja kad sam došao u Semedraž da upoznam svoju buduću ženu sa babom i dedom, moja baba, sva onako uzbuđena, pošto je moja devojka u tom momentu živela u Parizu, kazala je "Jaoj, sine, što ne reče da dolazite, da zakoljemo jedno jagnje...". A ona je pogledala onako, "šta da zakoljete...?". A tamo je ljudima najnormalnije kad ti dolazi neki drag gost da se kaže "pa čekaj, sad ćemo časkom jagnje da zakoljemo" Sada i kad se govori o tom klanju životinja, već je sve postalo kao nešto jako strašno. Mislim da ni to nije previše normalno - pričao je.

Tako je otvorio jednu veliku temu - možemo li o prirodi pričati ako je dovoljno ne upoznamo.

- Ja sam čovek koji je dosta posvećen prirodi i brzi o divljim životinjama. Prosto, ljudi nemaju realnu sliku šta je zaista priroda i kako sve to funkcioniše i onda su skloni da imaju neke jako pogrešne i ružne komentare, jer neko iz 4 zida iz Beograda ne može da bude zaljubljenik u prirodu i da bude "zeleni". Ja sam magistar šumarstva, član sam lovačke komore Srbije. Znam koliko se ti ljudi daju da bi napravili nešto veliko i kvalitetno, da bi na određenom prostoru sve funkcionisalo kada govorimo o brojnosti životinjske populacije... A "zeleni" koji nisu za ubijanje životinja ne znaju šta znači ta svinjska kuga, koja može da počisti celu populaciju i da ostanemo bez i jedne divlje svinje. Nije sve jednostrano, jer se čovek toliko umešao u prirodne prostore da priroda nije u stanju da funkcioniše bez prisustva čoveka.

Izvor:telegraf.rs

Branislav Tomašević se vratio u rodno selo, uživa u poljoprivrednim radovima i obnovi svog imanja