Петао - галамџија са много тајни

Foto:Pixabay

Foto:Pixabay

У традиционалном кинеском календару сваку годину представља једна животиња, која је уједно и њен заштитни знак, и која своју енергију преноси на све догађаје у том периоду. Овај календар је тако окупио разне животиње као што су овца, коза, во, пацов, а 2017. година протекла је у знаку петла. Сазнајмо нешто више о овом становнику сеоског домаћинства.

Које су најпознатије расе кокоши?

Толико смо навикли на ове бучне становнике дворишта да ни не обраћамо пажњу на разлике међу њима. Ипак, постоје разне расе кокоши, па самим тим и петлова. Кокоши делимо у три основне групе: меснате расе, расе за јаја и комбиноване расе.

Ево карактеристике сваке од група:

Меснате расе - имају велику телесну масу, али је месо лошијег квалитета, слабе су носивости (100-120) и касностасне су (8 и више месеци).
Расе за јаја - ситне су, велике су носивости (200-300) и раностасне су (4-6 месеци).
Комбиноване расе - средње до крупније, солидне су носивости (120-180) и стасавају са 5-9 месеци.

Сада када знамо основну поделу, можемо да набројимо неке најпознатије расе ове живине:

Легхорн,
Италијанка,
Минорка,
Лангшан,
Брама,
Корниш и друге.

Постоје и расе које припадају групи украсне живине, од којих су најпознатије Феникс, Јокохама и Свилена кокош.

Значај петла у различитим културама

У кинеској традицији, петао је један од симбола који се везују за напредак и благостање, а Кинези имају изреку „Веран као петао“, која је замена за нашу „Веран као пас“.

За старе Египћане певац је био симбол предострожности, опрезности, будности и пажње, док је код старих Грка и Римљана био симбол светлости, али и свађе и ратног стања. У Персији, данашњем Ирану, петла су сматрали рајском птицом, а понекад се појављује његова слика на жезлу владара.


У српској митологији петао има битну улогу. Са трпезе се на Бадње вече прикупљају мрве којима се, заједно са кукурузом који је био стављен испод софре и зрнима жита отпалим од сламе, на Божић хране кокоши, па и петлови.

Занимљивости о петлу

Петао се разликује од женке по величини и тежини (која зависи од расе), по живљим бојама перја, затим по томе што имају остругу на ногама и већу кресту. Они живе полигамно, и обично једном петлу припада до 10 кокошки.

Они су били инспирација за многа уметничка дела, али највише се на нашим просторима везују за песму „Песма о једном петлу“, коју је испевао Ђорђе Балашевић.

Да би пронашли узрок зашто петлови кукуричу неколико сати пре сванућа, научници Универзитета у Нагоји у Јапану спровели су истраживање и открили да биолошки часовник петлова мора да буде „навијен“ појавом сунчеве светлости. Ако није изложен сунчевим зрацима, почеће да ради све непрецизније и престаће да буде усклађен са стварним светом.

Борбе петлова потичу још из римског доба, за шта постоје и докази у облику мозаика помпејских уметника. Почетком 1500-их година у Енглеској учествовање у оваквим догађајима било је показатељ високог статуса и ствар престижа, па су се тиме бавили чак и владари ове земље. Тренд је доживео врхунац између 1750. и 1800. године у Северној Америци.
Петао у кулинарству

Хранљива вредност меса петла је иста као код кокошке. Што се тиче гастрономских специјалитета, од меса се припрема добра супа, као и разна кувана и печена јела. Овде вам дајемо рецепт за једну добру супу од петла.


Потребно је:

1 мањи петао (или 1/2 већег),
1 веза зелени (2 шаргарепе, першун, паштрнак, целер),
1 главица црног лука,
1 празилук (белина дужине око 10 цм),
1 зрео парадајз,
2 чена белог лука,
1 лист кеља,
1 кашика домаћег додатка од поврћа,
соли и млевеног бибера по укусу.

Очишћеног и опраног петла исећи и ставити у посуду за кување. Пропећи половине црног лука на угрејаној рингли, и заједно са очишћеном зелени ставити у лонац. Када вода прокључа, смањити температуру и кувати лагано око три сата. При крају посолити супу. Извадити месо и процедити супу, затим закувати танке домаће резанце. На крају, супу посути кашиком ситно сецканог листа першуна.

Izvor: agromedija.rs

 

 

Петао - галамџија са много тајни

Komentari

Ostavi komentar

Слањем коментара се слажете са Правилима коришћења овог сајта.


Повезане вести

Na obroncima Suve planine, na izlazu iz Sićevačke klisure smestilo se selo Tamnjanica, koji mnogi danas nazivaju srpskom Provansom. Zahvalujući svom položaju, ruža vetrova ovde ne prestaje tokom cele godine, a to su kažu idealni uslovi za gajenje brojnih autohtonih vrsta biljaka, voća i vinove loze.

U nekom selu živeli su čovek i žena, čovek na njivi, a žena radila u kući. Čovek bi odmah, čim bi dan osvanuo, uhvatio volove i otišao u polje orati, a žena bi ostala kod kuće radeći, te bi mu uvek donela ručak na njivu.

Od početka godine 260 seoskih kuća sa okućnicom dobilo je nove stanare, a među današnjim dobitnicima je 80 parova, 16 samohranih roditelja i 55 pojedinaca.

Vredne ruke, traktor i parcela dobre zemlje odavno nisu garant za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju.

Opalo lišće ispod drveća je vredan biološki materijal za pravljenje komposta. Ako je zaraženo, napraviće više štete nego koristi i treba ga ukloniti.

Jedan stariji par iz Nemačke itužio je svoje komšije sudu zbog veoma aktivnog petla koji kukuriče oko 200 puta dnevno, što im onemogućava odmor.

  • Најновије
  • Најчитаније

Речник израза за људске особине и карактере

Временска прогноза

Курсна листа

Анкета