U periodu od 1948-1958. godine uvoženi su danski i holandski landras radi poboljšanja karakteristika rase.

Nemački landras izgleda slično landrasima drugih naroda, posebno onima iz čijih je zemalja vršen uvoz. Medjutim, nije tako ekstremne veličine i dužine kao drugi landrasi. Selekcija je posebno bila usmerena ka odličnoj plodnosti, dobrim karakteristikama majčinstva i efikasnosti u konverziji hrane nakon odbijanja.
Nemački landras se pokazao veoma korisnim u ukrštanju i poboljšanju opštih karakteristika svinja u Nemačkoj. Oko 1000 grla se godišnje izveze u druge zemlje.  
Postoji i drugi soj, nemački landras B koji je u centralnoj matičnoj knjizi (herdbook) odvojen od prvog. Razvoj ovog, B soja je započet u rajnskoj oblasti 1970. godine od uvezenog belgijskog landrasa i delom holandskog landrasa. Predstavnici ovog soja imaju šira ledja i bolje razvijene šunke što ih čini naročito korisnim za ukrštanje.
Prosečan posmatrač najčešće nije u stanju da razlikuje ova dva soja. Medjutim, nemačkim poljoprivrednicima je bitno da se ova dva soja razdvoje pa su oba evidentirana od Die Arbeitsgemeinschaft Deutscher Schweineerzeuger (ADS)
Zbog debljih kostiju imaju nešto manji randman. Prasi 12 i više prasadi dobre porodne težine sa dobrim prirastom. 

Izvor:veterina.info

Nemački landras: Veoma korisna za ukrštanje i poboljšanje opštih karakteristika svinja