Природа је разнолика и сложена, и за разлику од пољопривреде, никада и нигде нећете видети монокултуре. Сетите се само непрегледних поља пшенице, кукуруза или купуса. То не можете видети у природи. На исти начин стадо оваца или стадо коза представља монокултуру.

Идеја која стоји иза заједничке испаше више врста стоке је заправо врло једноставна.
Заједничка испаша различите стоке је осмишљена као облик управљања стоком, који подсећа на оно што се догађа у дивљини. Ако погледате на последњих неколико дивљих стада на свету, они се састоје од више различитих врста животиња. На пример, у Кенији бисте пронашли зебру и биволе или у Пољској јелене и дивље свиње.

Мешајући различите врсте заједно, истраживање у САД-у је открило да животиње тако боље и разноврсније једу, користе много више пашњака и сточне хране, и да се не такмиче једни са другима због различитих склоности укуса.

На пример, свиње воле махунарке, детелину и слично, овце ће пасти траву и биљке, а козе воле да брсте лишће од грмља.

То резултира здравијим животињама, бољим месом, бољим млеком, већом отпорношћу на паразите, те повећањем разноликости пашњака, што се временом претвара у побољшање здравља земље.

Шта је Холистичко планирање испаше (ХПГ)?

У питању је дугорочно управљање ресурсима земље, пашњака и воде, како би се сачували и унапредили, како би стока што дуже имала да једе разнолику, свежу храну, и тиме се повећала њихова отпорност на болести и продуктивност. Ово је системско планирање на више година и подразумева, поред заједничке испаше различитих врста, и кретање стоке са једног на други пашњак.

Шта су бенефити заједничке испаше и кретање стоке између пашњака?

Равномеран распоред ђубрива, измета и урина, што доприноси здравијим пашњацима,
Животиње пасу доступне биљке, свака оно што воли и равномерно их троше,
Животиње се често крећу што стимулиште њихов развој, бољу прокрвљеност, здравије месо,
Уједно, њихово кретање стимулише вегетацију,
Развијају се јаче биљне заједнице, које животињама пружају бољу исхрану,
Продуктивност животиња је вишеструко побољшана,
На крају, биљке и земља коначно имају користи од овог система управљања.
Искуства фармера у свету, који примењују овај систем, говоре да је потребно оставити половину биљака на пашњацима, односно не мање од 1/3, како би се они успешно опоравили. На тај начин се даје биљкама прилика да се брзо опораве након испаше.

Уколико је реч о великом стаду, типа 100 грла на 4 хектара испаше, ту је реч о пуно мокраће, измета, а већина вегетације се утабава на површини тла деловањем копита. Испитивања вегетације и тла су показала да, ако се стадо креће и сели на други пашњак, хранљиве материје у тлу и структура земљишта се знантно повећавају.

Паразити

У свету, на сеоским имањима је одавно почела да се практикује холистички планирана испаша (ХПГ). То значи да животиње свакодневно једу свежу храну, док је то могуће, и не враћају се на исто подручје пашњака отприлике четири месеца.

За то време земља се очисти од паразита јер ХПГ има позитиван утицај на контролу паразита и број фекалних јаја. Ако се животиње воде стално, свакодневно, на једно те исто место, оно постаје заражено и јако тешко се опоравља и обнавља.

Izvor: agromedia.rs

Зашто је добро водити козе, краве, овце и свиње заједно на испашу?