Током раста, животиње често бораве на отвореном простору и тада су изложени утицају ултравиолетних зрака који могу донети проблеме узгајивачима домаћих животиња. Са друге стране без светлости није могуће обезбедити правилан раст коштаног система и активирање витамина Д3.

Светлост знатно утче на животињски организам директним дејством на кожу и на промет материја. Углавном светлост делује врло повољно на животињски организам, али у извесним случајевима може имати и штетно дејство, нарочито на кожу.

Штетне последице узрокоју краткоталасни и невидљиви ултравиолетни зраци, нарочито они чија се дужина таласа крец́е од 310 до 280 мм.Ови зраци продиру у епидермис и горњи слој коријума где изазивају проширење капилара, црвенило и запаљење коже. Они делују на најниже ћелије Малпигијевог слоја коже у којима је смештен пигмент. Услед надражаја, ове ћелије појачавају продукцију меланина те кожа потамни. Меланин претвара хемијски активне краткоталасне ултравиолетне зраке у зраке дугих таласа који не делују нарочито штетно на кожу.
Код домаћих животиња које се држе лети на високим планинским пашњацима дејство ултравиолетних зракова је много веће него код оних који се држе у низинама. Разлог томе је знатно већи интензитет ултравиолетних зракова на висинама, док је са јачином топлотних зракова обратно. Ултравиолетни зраци су нарочито активни лети јер је њихов интензитет тада око пет пута јачи него у току зиме. Ово важи и за интензитет осталих сунчаних зракова. Оне домаће животиње,које имају довољно тамног пигмента у кожи и длаци, отпорније су против штетног утицаја сунчаних зракова.
Неке животиње, које имају потпуно белу длаку, имају пигментирану кожу тако да су благодарећи томе, заштиц́ене од штетног утицаја сунчаних зракова.
Светлост убрзава промет материја у животињском организму. На ово убрзање најповољније делују видљиви љубичасти и плави зраци. Животиње могу дуже гладовати у тамном простору, него ако су изложене дејству сунчаних зракова. Ови наиме убрзавају промет материја услед чега се троши више хране у току дана и тако се резерва од које животиња живи пре утроши. Ова чињеница примењује се при тову стоке, нарочито свиња масних раса, која се држи у тамнијим просторијама, услед чега долази до бољег искоришц́авања хране и већег нагомилавања масти, нарочито у утроби и у поткожном ткиву.

Светлост утицај код животиња

Животиње које су намењене за расплод треба држати што више напољу: на паши или у испусту, а само кад је јако хладно и невреме, у довољно осветљеним, чистим, добро проветреним и умерено топлим стајама. Ово нарочито важи за млада грла, јер сунчани зраци И кретање животиња на чистом ваздуху утичу повољно на развој костура И важних органа као и на здравље животиње.
Сунчани зраци повољно делују И на регулисање промета минералних материја у организуму што је од великог значаја за њихов правилни развој, затим на повећање еритроцита и хемоглобина у крви, а сем тога они уништавају штетне бактерије. Нарочито је значајан утицај ултравиолетних зракова на развој костура, јер они путем директног фотохемијског деловања претварају провитамин ергостерин, који се налази у кожи у антирахитични витамин Д3 који регулише промет минералних материја у животињском организму. Услед тога се коштано ткиво боље развија код оних животиња које су изложене дејству сунчаних зракова. Добро спремљено планинско сено има такође повољније дејство на развој костура углавном баш благодарећи томе што оно садржи више антирахитичног витамина Д3 него сено са низијских ливада.

Светлост утиче и на носивост живине. У нормалним условима живина носи само дању, но ако се дању држи у мрачним просторијама,а у току ноц́и у осветљеним, носиће само ноћу. Продужењем светлосног дана повећава се носивост у оним зимским месецима кад је она иначе најмања. Светлост, наиме, делује на узимање већих количина хране, што се температура средине повећава, сем тога светлост преко хипофизе активира рад јајника. Међутим, продужењем дневне светлости вештачким осветљењем у време митарења продужава се његово трајање, а за то време живина не носи. Зато живину НЕ треба држати на вештачком осветљењу ако је митарење већ почело.

Поред активирања витамина Д3 из његовог провитамина који се налази у кожи, што је необично значајно за метаболизам минералних материја, односно за окоштавање, светлост повољно делује на здравствено стање животиња, стварање крви као и на њихову психу.

Светлост утицаја на раст и развој
Међутим, сунчани зраци у извесним случајевима могу штетно деловати на животињски организам. Тако јаки сунчани зраци могу изазвати опекотине на непигментираним деловима коже, нарочито када се животиње хране сламом хељде. Они могу, ако директно делују на главу животиња, проузроковати сунчаницу, нарочито код оних које напорно раде или код утовљених свиња при транспорту у отвореним транспортним средствима. Директно деловање сунчаних зракова на очи дуже време може бити штетно за животињски организам. Зато у стајама не треба сунчани зраци директно да падају на главу животиња.

Утицај светлости на животињски организам – аутор Др Радосав Вујић

Izvor: agroinfonet.com

Значајан утицај на раст и развој животиња има - СВЕТЛОСТ