Jedno od najcenjenijih drevnih stabala, zbog njihovog oblika i upotrebe. Nalazi se u visokim planinama, zajedno sa jelom, brezom i kestenom.

Ariš pripada familiji Pinaceae (borova) - Otporno, kompaktno i mirisno drvo ariša nekada se koristilo za izgradnju planinarskih koliba. Zbog svoje čvrstoće, ariš drvo takođe ima korisnu funkciju zaštite životne sredine, pomažući da ojača čvrstoću tla i izbegne rizik od klizišta, intenzivnog mirisa na smolu.

Arišu nije potrebno navodnjavanje. Njegovi koreni i lišće u stvari mogu spretno da koriste vodu koju dovode kiše. Zalivanje je potrebno samo povremeno za mlade primerke, i u slučaju naročito suvih leta. Može da izdrži niske temperature i do – 50°C. Pogoduju mu sveža i dobro osvetljena staništa sa neprekidnim važdušnim strujanjima. Brzo raste, a može dostići starost i do 600 godina. Ariš je jedini četinar koji svake godine gubi listove, odnosno iglice. Drvo raste do visine od 35 metara, sa pravim stablom i vitkom, kupasto-jajastom krošnjom. U početku je glatke kore, crvenosmeđe, koja vremenom zadeblja i ispuca. 

Za lek se skupljaju zelene šišarke u proleće i početkom leta, iglice u toku cele godine, a smola i kora u jesen. Iglice i mlade šišarke koriste se za kupku u lečenju nervno rastrojenih bolesnika, rekonvalescenata i jako slabih osoba. Drvo i iglice ariša sadrže ulja koja se koriste za proizvodnju boje.

Esencijalna ulja ariša i aktivni sastojci sadržani u njima takođe se koriste u biljnoj medicini zbog svoje antiseptičke moći. Pored ariša, proizvodi su pripremljeni za lokalnu upotrebu, kao i za sistemsku upotrebu protiv infekcija urinarnog i respiratornog trakta.

Čaj pripremljen od kore ariša tera na mokrenje, leči vodenu bolest u početku, žuticu, reumu u zglobovima, osip i čireve. Smola pripremljena sa vinom i medom čisti začepljenu jetru, drobi i lagano odvaja pesak i kamenje iz žuči i bubrega, a kod upale grla koristi se za grgoljenje.

Agroinfo.rs/sr.stopsbs.net

ARIS LEKOVITI ČETINAR: Leči jetru, pesak, kamenje iz žuči i bubrega